Kronova bolest

                        Kronova bolest
                                    (Morbus Crohn)

Kronova bolest ili regionalni enteritis je nespecifično zapaljenjsko oboljenje digestivnog trakta, koje može da zahvati bilo koji njegov deo (od usta do anusa). Veoma često se javlja na ileumu (završnom delu tankog creva) ili na debelom crevu. Bolest je veoma slična ulceroznom kolitisu, tako da se kod približno 10% bolesnika ova dva oboljenja ne mogu razlikovati. Kronova bolest može da uzrokuje komplikacije i izvan digestivnog trakta, kao npr. kozni osip, artritis, zapaljenje oka itd.

U razvijenim zemljama zapadne Evrope učestalost Kronove bolesti je 2-6 slučajeva, a u severnoj Evropi 27-48 slučajeva u populaciji od 100.000 stanovnika. Prevalencija je 10-20 puta veća, a zastupljenost među polovima je približno ista. Može da se ispolji u bilo kom životnom dobu, a najčešće se javlja između 15. i 35. godine života.

Bolest su prvi opisali, nezavisno jedan od drugog, poljski hirurg Antoni Lesniovski 1904. i americki  gastroenterolog Baril Bernard Kron ( Burrill Bernard Crohn) 1932. godine. Kron, Ginzberg i Openhajmer su 1932. opisali ovo oboljenje u žurnalu Američke Medicinske Asocijacije i nazvali ga „terminalni ileitis“. Kako reč „terminalni“ ima negativne konotacije i kako bolest nije ograničena isključivo na tanko crevo, vremenom je počeo da se koristi naziv Kronova bolest.

Lecenje

Za Kronovu bolest ne postoji specifična medikamentozna ili hirurška terapija. Najefikasniji medikamenti su antiinflamatorni lekovi (kortikosteroidi, aminosalicilati i imunosupresivi), a po potrebi se primenjuju i drugi lekovi. Kortikosteroidi su efikasni u lečenju akutne faze. Dugotrajna primena ograničena je neželjenim dejstvima, a akutno lečenje ne smanjuje rizik povratka bolesti. Sterodnilekovi koji deluju pretežno lokalno su u fazi ispitivanja.