Trombociti - Platelets

Trombociti - Platelets

Krvne pločice ili trombociti su male, bezjedarne, krvne ćelije, oblika bikonveksnog diska, prečnika 2-4 mikrometra.

Litar krvi sadrži 150-300x10⁹ trombocita. U krvi mogu opstati 8-14 dana, nakon čega ih razgrađuju makrofagi u slezini, a manjim delom i u plućima.

Trombociti nastaju u koštanoj srži u procesu trombocitopoeze iz prekurskorskih ćelija - megakariocita. Megakarociti su postavljeni u neposrednoj blizini kapilara, protok u kojima otkida delove citoplazme megakariocita od kojih postaju trombociti. 

• Građa trombocita

Trombociti su male, anukleusne, bikonveksne ćelije. Kao fragmenti citoplazme ne sadrže jedro, a izgrađeni su od granula i proteinskih filamenata aktina, miozina i trombostenina. Posmatrano na elektronskom mikroskopu, po elektronskoj gustini se razlikuju dva segmenta - svetliji, periferni koji se naziva hijalomera, i unutrašnji, tamniji koji se naziva granulomera. Od organela poseduju ostatke endoplasmatičnog retikuluma i Goldži kompleks koji sintetišu razne enzime i sadrže veliku količinu jona kalcijuma, koji igra veliku ulogu u procesu koagulacije krvi. Sadrže još i mitohondrije, faktore stabilizacije fibrina i jedan faktor rasta koji stimuliše rast endotelnih ćelija. 

• Uloga trombocita

Osnovna uloga je  zaustavljanje krvarenja putem stvaranja trombocitnog čepa i koagulacije krvi.Ako dođe do krvarenja, tj. povrede krvnog suda, reakcija organizma se može opisati u tri faze:

1. U prvoj fazi se sužava krvni sud pod dejstvom odgovarajućih supstanci koje se izlučuju.
2. U drugoj fazi se aktivaraju trombociti. Oni menjaju svoj oblik, na njihovoj površini se stvaraju nastavci, uz pomoć kojih se trombociti međusobno povezuju i stvaraju trombocitni čep. Ukoliko je povreda manja, ovde se reakcija organizma na krvarenje zaustavlja, a ako nije, onda započinje i treća faza, odnosno koagulacija krvi.
3. U trećoj fazi dolazi do koagulacije krvi u čemu trombociti imaju bitnu ulogu jer luče kalcijum, fosfolipide i ostale supstance kojima se regulišu proces koagulacije.

Suština koagulacije krvi je aktiviranje proteina fibrina koji se povezuje u polimere gradeći mrežu u koju se hvataju krvne ćelije: eritrociti, leukociti i trombociti.

• Bolesti trombocita

Bolesti trombocita ili krvnih pločica se mogu podeliti u dve grupe:

1. Bolesti praćene smanjenim brojem i funkcijom trombocita - trombocitopenija 
2. Bolesti praćene povećanim brojem trombocita - trombocitoza.

Trombocitopenija može biti kvantitativna i kvalitativna.

Kvantitativna trombocitopenija je praćena smanjivanjem broja krvnih pločica ispod 50 milijardi po litru krvi (normalan boj trombocita je od 150 do 400 milijardi po litru krvi). Ovako smanjen broj krvnih pločica može uzrokovati spontana, tačkasta krvarenja koja se zovu trombocitne purpure. Ovakva krvarenja se mogu javiti svuda po telu i na sluzokoži. Daljim smanjenjem broja trombocita (ispod 30 milijardi po litru) može doći do smrti usled spontanog krvarenja.

Uzrok smanjenja broja krvnih pločica može biti usled njihove smanjene produkcije ili povećane potrošnje.

Dok zbog povećanog broj krvnih pločica postoji rizik za nastanak tromboze (spontanog zgušnjavanja krvi).