SARKOIDOZA-sarcoidose (autoimuno oboljenje raznličitih organa)
-Prema klasifikaciji Svetske zdravstvene organizacije (WHO- World Health Organization), sarcoidose je oboljenje koje pripada grupi retkih bolesti. Ovo multiorgansko inflamatorno oboljenje može da se javi u svim organima (jetri-hepar, srcu-cor, koži-cutiss, oku-oculus, plućima-pulmo, limfnim žlezdama), a kako je u preko 85% reč o plućima-pulmones i limfnim žlezdama, lečenje se najčešće poverava specijalistima pulmologije. Sarcoidose se manifestuje karakterističnim promenama na organima koji se nazivaju sarkoidozni granulomi.
Ko najčešće oboljeva?
-Ova sistemska bolest najčešće se javlja kod mlađih odraslih osoba, iako može da se pojavi u bilo kom životnom dobu, i može da ima nagao ili postepen početak. Takođe, veća je verovatnoća da će se sarcoidose pojaviti kod pacijenata koji već boluju od neke autoimune bolesti.
Simptomi:
-Najčešći je akutni početak, sa bolovima, oticanjem i crvenilom zglobova, uz pojavu bolnih čvorića po koži (erithema nodosum), što navodi bolesnike da se jave lekaru. Kada se kod tih pacijenata načini rendgenski snimak pluća (pulmones), često se vide uvećane limfne žlezde u sredogruđu (mediastinum), što zajedno sa postojećim tegobama pobuđuje sumnju da je reč o sarkoidozi.
-Bolest može da počne i neprimetno sa uvećanjem limfnih žlezda sredogruđa, kada se otkriva slučajno, ili na osnovu rendgenskog snimka koji se radi zbog toga što se pacijent žali na uporan nadražajni kašalj. Bolest retko počinje tegobama vezanim za druge organe.
Dijagnoza:
-Zlatni standard u postavljanju dijagnoze je histopatološki nalaz bioptiranog tkiva, kojim se potvrđuje prisustvo specifičnog sarkoidoznog granuloma u biopatu. Kod plučne forme sarkoidoze karakteristična ne i radiografija grudnog koša, gde se mogu uočiti uvećane senke limfnih žlezda hilusa oba plućna krila, ali se ovakav nalaz na rafiografiji uvek mora potvrditi histopatološki.
Terapija:
-Dostupni su lekovi koji samu bolest mogu da drže pod kontrolom. Međutim, kao što se ni kod jednog bolesnika tok i prognoza bolesti ne mogu predvideti sa sigurnošću, ne postoji ni lek koji bi kod svih pacijenata bio univerzalno efikasan.
-Nesteroidni antiinflamatorni lekovi, kao što je ibuprofen rešiće neke od znakova i simptoma. Kako je u osnovi sarkoidoze preterana aktivnost imunog sistema, lekovi izbora su modulatori imuniteta. U prvoj liniji to su kortikosteroidni lekovi, koji mogu da imaju ozbiljna neželjena dejstva ukoliko se uzimaju bez lekarskog nadzora.
-U savremenoj medicini postoje efikasni lekovi koji mogu pozitivno da utiču na kvalitet života pacijenta koji se leče pod dijagnozom sarkoidoze. Bolset može da se preventira i ublaži izbegavanjem stresa, zdravom ishranom, redovnom fizičkom aktivnošću i redovnim kontrolama zdravstvenog stanja.
-Prema klasifikaciji Svetske zdravstvene organizacije (WHO- World Health Organization), sarcoidose je oboljenje koje pripada grupi retkih bolesti. Ovo multiorgansko inflamatorno oboljenje može da se javi u svim organima (jetri-hepar, srcu-cor, koži-cutiss, oku-oculus, plućima-pulmo, limfnim žlezdama), a kako je u preko 85% reč o plućima-pulmones i limfnim žlezdama, lečenje se najčešće poverava specijalistima pulmologije. Sarcoidose se manifestuje karakterističnim promenama na organima koji se nazivaju sarkoidozni granulomi.
Ko najčešće oboljeva?
-Ova sistemska bolest najčešće se javlja kod mlađih odraslih osoba, iako može da se pojavi u bilo kom životnom dobu, i može da ima nagao ili postepen početak. Takođe, veća je verovatnoća da će se sarcoidose pojaviti kod pacijenata koji već boluju od neke autoimune bolesti.
Simptomi:
-Najčešći je akutni početak, sa bolovima, oticanjem i crvenilom zglobova, uz pojavu bolnih čvorića po koži (erithema nodosum), što navodi bolesnike da se jave lekaru. Kada se kod tih pacijenata načini rendgenski snimak pluća (pulmones), često se vide uvećane limfne žlezde u sredogruđu (mediastinum), što zajedno sa postojećim tegobama pobuđuje sumnju da je reč o sarkoidozi.
-Bolest može da počne i neprimetno sa uvećanjem limfnih žlezda sredogruđa, kada se otkriva slučajno, ili na osnovu rendgenskog snimka koji se radi zbog toga što se pacijent žali na uporan nadražajni kašalj. Bolest retko počinje tegobama vezanim za druge organe.
Dijagnoza:
-Zlatni standard u postavljanju dijagnoze je histopatološki nalaz bioptiranog tkiva, kojim se potvrđuje prisustvo specifičnog sarkoidoznog granuloma u biopatu. Kod plučne forme sarkoidoze karakteristična ne i radiografija grudnog koša, gde se mogu uočiti uvećane senke limfnih žlezda hilusa oba plućna krila, ali se ovakav nalaz na rafiografiji uvek mora potvrditi histopatološki.
-Dostupni su lekovi koji samu bolest mogu da drže pod kontrolom. Međutim, kao što se ni kod jednog bolesnika tok i prognoza bolesti ne mogu predvideti sa sigurnošću, ne postoji ni lek koji bi kod svih pacijenata bio univerzalno efikasan.
-Nesteroidni antiinflamatorni lekovi, kao što je ibuprofen rešiće neke od znakova i simptoma. Kako je u osnovi sarkoidoze preterana aktivnost imunog sistema, lekovi izbora su modulatori imuniteta. U prvoj liniji to su kortikosteroidni lekovi, koji mogu da imaju ozbiljna neželjena dejstva ukoliko se uzimaju bez lekarskog nadzora.
-U savremenoj medicini postoje efikasni lekovi koji mogu pozitivno da utiču na kvalitet života pacijenta koji se leče pod dijagnozom sarkoidoze. Bolset može da se preventira i ublaži izbegavanjem stresa, zdravom ishranom, redovnom fizičkom aktivnošću i redovnim kontrolama zdravstvenog stanja.
Kristina Mojisilović I5
Нема коментара:
Постави коментар