Nervus vagus

Vagusni nerv (deseti kranijalni nerv) počinje u moždanom stablu(truncus cerebri), odmah iza ušiju.
On putuje sa obe strane vrata, preko grudi i dole kroz stomak. „Vagus“ je latinski za „lutati“ i zaista ovaj skup nervnih vlakana luta kroz telo, umrežava mozak sa stomakom i digestivnim traktom, plućima, srcem, slezinom, crevima, jetrom i bubrezima, a da ne pominjemo niz ostalih nerava koji su uključeni u govor, kontakt očima, izaze lica pa čak i vašom sposobnošću da prepoznate glasove drugih ljudi. Napravljen je od hiljada i hiljada vlakana i 80 odsto njih su čulna, što znači da vagusni nerv izveštava vaš mozak o tome šta se dešava u vašim organima.








Vagusni nerv nazivaju i nerv lutalac (luta celim telom do različitih važnih organa), nervom saosećanja (najnovija naučna israživanja su pokazala da ljudi koji imaju visok tonus vagusnog nerva u stanju mirovanja su skloniji altruističkim osećanjima – saosećanju, zahvalnosti, ljubavi i sreći; unutrašnjim okom (on je bukvalno veza između tela i uma, odgovoran za naše “osećaje u stomaku”). Zovu ga i “kontrolorom letenja” (pomaže u regulisanju svih naših glavnih telesnih funkcija- našem disanju, radu srca i varenju – kao i našoj sposobnosti da primimo, prihvatimo i doživimo naša iskustva).

Kada nam je vagusni nerv toniran i ispravno funkcioniše naše varenje se poboljšava, nače srce funkcioniše optimalno i raspoloženje nam se stabilizuje.Nizak tonus vagusa, s druge strane donosi sa sobom osećaj iscrpljenosti. Naše varenje postaje slabo, povećava nam se broj otkucaja srca, raspoloženje nam postaje nepredvidljivo i teško za kontrolisanje.