Medetrierova bolest

                                       MEDETRIEROVA BOLEST-MORBUS MENETRIER

Menetrierova bolest, ili hiperplastična hipersekretorna gastropatija (Morbus Menetrier) je zadebljanje unutrašnjeg sloja želuca (sluzokoža), koja počinje da ima široke nabore, poput površine mozga, što rezultuje u lošem procesu varenja zbog gubitka parijetalnih ćelija, a povećanja broja mukoznih ćelija koje luče sekret.

Rezultat lučenja velike količine sekreta je smanjenje nivoa proteina u krvi (albumina), a često dolazi do stvaranja ulceracija na sluzokoži želuca, što rezultuje krvarenjem i povećava rizik od nastanka karcinoma želuca.

Postoje dva tipa Menetrierove bolesti: adultni oblik (kod starijih ljudi) i juvenilni oblik (javlja se kod dece). Oblik koji se javlja kod dece ima bolju prognozu i od njega boluju devojčice i dečaci podjednako. Ovaj oblik se ne prenosi sa roditelja na decu i uzročnici mogu biti Citomegalovirus, ili Helicobacter pylori.

Kod odraslih postoji poremećaj TGFd (transformišući faktor alfa) i od njega boluju više muškarci nego žene, i to četiri puta, pa se pretpostavlja da postoji nasledna predispozicija. Populacija pogodjena je izmedju 30-60 godina starosti.

Koji su simptomi i znaci Menetrierove bolesti?

Simptomi i znaci koji se javljaju u Menetrierovoj bolesti su 

• bol u trbuhu, naročito nakon jela koji prolazi na upotrebu antacida
• mucnina, gadjenje i povraćanje
• gadjenje na hranu
• gubitak telesne težine
• pojava prolivastih stolica je veoma česta
• može se pojaviti i crna stolica (melena) zbog krvarenja u gornjem delu digestivnog trakta
• otoci šaka i stopala nastaju zbog smanjenog nivoa proteina u krvi
• postoji nadutost trbuha
• trbuh može biti uvećan zbog nakupljanja slobodne tečnosti (ascites)

Zbog prisustva uvećanih kripti i čestih ulceracija, uvećan je rizik od maligne alteracije i nastanka karcinoma želuca, koji je i najozbiljnija komplikacija bolesti.

Kako se postavlja dijagnoza Menetrierove bolesti?

Anamneza sa kliničkom slikom i objektivnim pregledom može da pomogne da se posumnja na ovo stanje

Kontrastno snimanje uz gutanje barijumskog kontrasta  može da postavi dijagnozu, ali se definitivna dijagnoza postavlja gastroskopijom (snimanje unutrašnjeg sloja želuca posebnom sondom sa kamerom kojom se ulazi kroz usta). Gastroskopija može da pomogne u postavljanju dijagnoze, jer omogućava uzimanje uzorka tkiva želuca i njegovo slanje na patohistološku analizu.

Ne postoji ni jedan specifični laboratorijski test krvi koji bi potvrdio dijagnozu, ali smanjenje nivoa proteina, naročito albumina, uz postojanje hipohromne anemije zbog gubitka krvi je moguća pojava.

Kako se leči Menetrijerova bolest?

Kod Menetrijerove bolesti ne postoji specifičan lek, odnosno definitivno izlečenje nije moguće. Kod pojave ulceracija na sluzokoži ordiniraju se blokatori H2 receptora (ranitidin, cimetidin, famotidin), inhibitori protonske pumpe (omeprazol, lansoprazol, pantoprazol) i anticidi (Rupurut, Gelusil Lac).

Kod jačih oblika anemije, zbog gubitka krvi, moraju se ordinirati krv i produkti krvi sa suplementima gvoždja.

Hirurška intervencija je rezervisana za adultne oblike bolesti sa većim komplikacijama i podrazumeva parcijalnu resekciju želuca, pa se zbog toga odlaže što je više moguće.