SARKOIDOZA

Sarkoidoza je sistemska bolest čiji je uzrok nepoznat, a manifestuje se pojavom karakterističnih promena (sarkoidozni granulomi) u limfnim žlezdama, na plućima, oku, jetri, srcu, koži. Najčešće se javlja kod mlađih odraslih osoba i može imati nagao i postepen početak.

Najčešći je akutni početak, sa bolovima, oticanjem i crvenilom zglobova, uz pojavu bolnih čvorića po koži, najčešće na potkolenicama (nodozni eritem), što navodi bolesnike da se jave lekaru. Kada se kod tih pacijenata načini rendgenski snimak pluća, često se vide uvećane limfne žlezde u sredogruđu, što zajedno sa navedenim tegobama pobuđuje sumnju da se radi o sarkoidozi. Bolest može početi i neprimetno, samo sa uvećanjem limfnih žlezda sredogruđa, kada se otkriva slučajno, ili se rendgenski snimak načini pošto se bolesnici žale na uporan nadražajni kašalj. Ređe bolest počinje tegobama vezanim za neke druge organe

Dijagnoza se postavlja nizom procedura koje obuhvataju laboratorijsku dijagnostiku (određivanje nivoa angiotenzin-konverting enzima – ACE, nivoa kalcijuma u serumu i urinu), kompjuterizovanu tomografiju grudnog koša dopunjenu visokorezolutnom kompjuterizovanom tomografijom – CT i HRCT, ispitivanje parametara plućne funkcije i gasne razmene u miru i pri opterećenju, određivanje kapaciteta difuzije pluća, uz neizbežnu bronhoskopiju sa uzimanjem odgovarajućih isečaka iz pluća, čijim se pregledom otkrivaju promene karakteristične za sarkoidozu. U standardno ispitivanje spada i očni pregled, ultrazvuk EKG, a po potrebi EHO i holter monitoring), radi utvrđivanja postojanja sarkoidoze na drugim organima.

gornjeg abdomena i kardiološka dijagnostika (

Nakon postavljanja dijagnoze počinje lečenje, koje se kod većine obolelih sprovodi kortikosteroidima (prednizolon – pronizon) u početnoj dozi, koja zavisi od telesne mase i težine bolesti (između 30 i 80 mg dnevno), a ređe se u terapiju (kod neuspeha sa kortikosteroidima ili kod postojanja izražene kožne forme bolesti) primenjuje i imunosupresivna terapija (metotreksat). Kortikosteroidi se daju u proseku od šest do osam meseci, uz postepeno smanjivanje dnevne doze. Lečenje počinje u bolničkim uslovima, i ako bolesnik dobro podnosi lekove, nastavlja se ambulantno, uz redovnu mesečnu kontrolu.

Većini bolesnika simptomi bolesti ne predstavljaju problem, a i ako su izraženi, veoma brzo po započinjanju terapije znatno se ublažavaju i prestaju te dugotrajno bolovanje za vreme lečenja obično nije neophodno.

NEVENA VUKOJEVIC I-2