Lekovito bilje VII deo

RIBIZLA CRVENA - Ribes rubrum

Opis biljke: Ribizla crvena grmovita je biljka visine 1 do 2 metra, zavisno od tla i staništa biljke. Neke vrste rastu u obliku malog drveća koje ima jako lomljive grane. Listovi su dlanasto krpasti s testerastim rubom. Zelenkasto-žuti cvetovi vise u grozdovima. Plodovi su izrazito crvene boje. Veličina bobice iznosi 5 do 7 cm. Jako su sočne. U mesu ploda nalaze se duguljaste semenke. Biljka je bez mirisa, a bobice su kiselkasto-slatkog i osvežavajućeg ukusa...

Stanište: Pretpostavlja se da ribizla potiče iz područja Sredozemlja odakle se proširila po srednjoj Evropi. U prirodi raste kao poludivlja, a uzgaja se kao kulturna biljka u vrtovima.
Lekoviti deo bljke: Za lek se sakupljaju bobice a vreme sazrevanja.

Lekovito delovanje: Bobice ribizla jačaju apetit, deluju na pojačano izlucivanje pljuvačnih žlezda, a zbog mnoštva neprobavljivih semenki regulišu rad creva.

ROTKVA - Raphanus sativus

Opis biljke: Rotkva povrtna nastala je razvojem iz divlje rotkve. Razlikuje se od divlje rotkve po svom mesnatom korenu, koji može biti različitog oblika; boja mu se menja od bele preko sive do crvene. Uspravna stabljika je šuplja, a listovi su razlicitog oblika, prema vrsti biljke. Beli i svetloljubičasti cvetovi imaju ljubičaste žilice...
Stanište: Uzgaja se u vrtovima. 

Lekoviti deo biljke: Za lek se koristi koren.

Lekovito delovanje: Rotkva je korisna u lečenju bolesti žučnih kamenčića i peska. Svež sok rotkve deluje na izlučivanje žuči i veoma je dobar za lečenje upale žucne kese.

ARIŠ - Larix europaea

Opis biljke: Ariš je drvo visoko od 20 do 40 metara, s tankim pognutim granama, crvenosmeđom ispupčenom korom i šiljatom krošnjom. Fine i mekane iglice rastu zasebno na dugim i tankim izdancima u grupicama po dvadeset do šezdeset u broju, koje u jesen opadaju. Ariš je jednodomna biljka na kojoj se crveni, mirisni ženski cvetovi razvijaju u male šišarkice. Kora, smola i iglice imaju balzamičan miris, nalik na limun. Smola ima miris na balzam, a ukus poput terpentina.

Stanište: Ariš najbolje uspeva u planinama, a često pokriva velike šumske prostore. Brzo raste i zbog toga se sadi i uzgaja.

Lekoviti deo biljke: Za lek se skupljaju zeleni plodovi u proleće i početkom leta, iglice u toku cele godine, a smola i kora u jesen

Lekovito delovanje: Iglice i mladi plodovi koriste se za pripremanje đubriva, za kupku u lečenju nervno rastrojenih bolesnika, rekonvalescenata i jako slabih osoba. Isto tako, iglice i kora koriste se za pripremanje obloga za lečenje upaljenih rana, prignječenosti i čireva. Čaj pripremljen od kore ariša tera na mokrenje, leči vodenu bolest u pocetku, žuticu, reumu u zglobovima, osip i čireve. Smola pripremljena s vinom i medom čisti začepljenu jetru, drobi i lagano odvaja pesak i kamenje iz žuči, bubrega i mokraćne bešike, a kod upale grla koristi se za grgljanje.