Bolest poljupca - MONONUCLEOSIS

Infektivna mononukleoza često se naziva i ”bolest poljupca” jer se virus koji uzrokuje mononukleozu prenosi putem sline odnosno poljupca, kašlja, kijanja ili prilikom deljenja posuđa, hrane ili pića s nekim ko ima mononukleozu. Neki je zovu i ”žlezdanom groznicom” zbog toga što se prilikom infekcije povećaju limfne žlezde.

Međutim, mononukleoza nije zarazna kao neke infekcije, kao što su obična prehlada ili grip. češće, ali je postavljena kriva dijagnoza kao npr. grip. Najčešći bolesnici su deca i mlađe odrasle osobe.

Godišnje jedna na 1000 osoba potraži pomoć zbog infektivne mononukleoze. Međutim, pretpostavlja se kako se bolest javlja i 

Ako dobijete infektivnu mononukleozu ona će se putem krvi verovatno proširiti na gotovo svaki organ. Simptomi mononukleoze su raznovrsni upravo zbog načina na koji zahvata organizam, a oni uključuju natečene limfne čvorove i povišenu telesnu temperaturu.

Mononukleoza kod djece često može ostati nedijagnostikovana, osim toga deca razvijaju trajnu imunost prema infektivnoj mononukleozi. 

Ako imate mononukleozu, važno je da budete oprezni kako ne bi došlo do komplikacija, kao što je povećana slezina. Odmor i konzumiranje dovoljno tečnosti su ključ oporavka.

Uzroci mononukleoze

Uzrok mononukleoze je Epstein-Barr virus. Bolest obično nije jako ozbiljna. Mononukleoza kod odraslih je retka pojava zato što je većina odraslih osoba već bila izložena virusu te je stekla neku vrstu otpornosti. 

Simptomi mononukleoze

Simptomi infektivne mononukleoze su raznoliki, zbog osećaja slabosti, možete posumnjati kako se radi o gripu ili nekom virusu. Nakon dva dana moći ćete primijetiti da imate otečene i bolne žlezde na vratu, pod pazuhom i u preponama. Većina bolesnika javlja se s umorom koji traje nekoliko dana.

Kada je u pitanju infektivna mononukleoza povišena telesna temperatura može se penjati i do 39 C stepeni, te ju može biti izrazito teško skinuti. Infektivna mononukleoza kod dece i infektivna mononukleoza kod odraslih se simptomatski ne razlikuje, osim što deca u periodu infekcije mogu biti izrazito plačljiva i razdražljiva. 

Ponekad se kao posljedica mononukleoze može javiti i žutica. Svi simptomi uglavnom nestaju nakon tri dana, ali se još najmanje dva dana možete osećati slabo, umorno, tromo i potišteno. 

Znakovi i simptomi mononukleoze mogu uključivati:

• Umor
• Opšti osećaj slabosti
• Grlobolja
• Upala ždrela (faringitis)
• Groznica
• Natečeni limfni čvorovi na vratu i ispod pazuha
• Natečeni krajnici
• Glavobolja
• Kožni osip
• Meka, otečena slezina

Virus ima period inkubacije od oko četiri do šest dana, iako kod male dece to razdoblje može biti i kraće.

Infektivna mononukleoza obično nije opasna bolest, ali je sklona ponavljanju. Mononukleoza se može javiti i nekoliko puta godišnje – što može biti izrazito iscrpljujuće iskustvo. Kada se ponovno pojavi, mononukleoza je obično slabijeg intenziteta nego prilikom prvog pojavljivanja infekcije.

Mononukleoza kod odraslih osoba starijih od 30 godina može biti ozbiljnija i može duže trajati. Najčešće komplikacije mononukleoze kod osoba starijih od 30 godina su:

• Opstrukcija disajnih puteva
• Pucanje slezine (ubrzan rad srca, hladan znoj, poremećaj svesti)
• Upala srčanog mišića
• Komplikacije koštane srži i živčanog sastava

Kada infekcija potpuno nestane, posledica više nema, ali se nažalost ne može steći imunitet na ponovnu infekciju. Veruje se da je to tako zbog toga što infektivnu mononukleozu uzrokuje više virusa.

Lečenje mononukleoze

Ne postoji specifična terapija za lečenje infektivne mononukleoze. Antibiotici ne deluju protiv virusnih infekcija, stoga lečenje uglavnom uključuje mirovanje i konzumiranje što više tečnosti. Neki pacijenti zbog izrazito dugog trajanja infekcije znaju patiti od napadaja depresije. Ako osetite napadaj depresije – javite se lekaru kako bi vam mogao propisati nešto što će vas malo umiriti.

Lekovi

Povremeno, streptokokna infekcija prati upalu grla od mononukleoze. Također, može se razviti i sinusna infekcija ili upala krajnika (angina). U tim slučajevima, lekar može preporučiti lečenje antibioticima za te prateće bakterijske infekcije.

Amoksicilin i ostali derivati penicilina se ne preporučuju za osobe s mononukleozom jer postoji opasnost od razvijanja osipa. Osip, međutim, ne mora nužno značiti da ste alergični na antibiotik. Ako je potrebno, lekar može preporučiti druge antibiotike za koje je manje verojatno da će uzrokovati osip.

Kortikosteroidi mogu olakšati neke od simptoma, kao što su teško oticanje grla i krajnika. Lekar vam može propisati kortikosteroidne lekove, kao što je prednizon.

Metode samopomoći i prirodno lečenje

Osim puno mirovanja, ovi koraci mogu pomoći u ublažavanju simptoma mononukleoze:

• Pijte puno vode i voćnih sokova – tečnost pomaže za smanjivanje temperature i bolove u grlu i sprečava dehidraciju.
• Lekovi bez recepta – mogu pomoći u ublažavanju bolova ili groznice.
• Isperite grlo slanom vodom – učinite to nekoliko puta dnevno za ublažavanje upale grla. Pomešajte pola kašičice soli u otprilike dva decilitra tople vode i isperite grlo.
• Pričekajte sa sportom i drugim aktivnostima – većina znakova i simptoma mononukleoze prolazi u roku od nekoliko dana, no prerani povratak aktivnostima može povećati rizik od vraćanja bolesti ili komplikacija poput pucanja slezine. Pričekajte najmanje mesec dana prije povratka bilo kakvim intenzivnim aktivnostima.
• Hranite se namirnicama koje obiluju antioksidantima: voće, povrće, orašasti plodovi, semenke, biljna ulja, celovite žitarice, čajevi, kafa (turska), te čokolada s visokim udelom kakaa.
• Povećajte unos belog luka koji je prirodni antibiotik. 
• Echinacea – skraćuje vreme trajanja bolesti te jača bela krvna zrnca koja pomažu organizmu u borbi protiv infekcije.
• Koloidna srebrna voda – naučno je dokazano da koloidno srebro uništava preko 650 različitih uzroka mononukleoze.
• Čaj hajdučke trave i kamilice – u 2 dl vruće vode dodajte jednu kašiku hajdučke trave i jednu kašiku kamilice. Ostavite da odstoji 15 minuta. Ispirite grlo ovim čajem 3 puta dnevno.