КАЛЕНДАР

Римска година је првобитно имала десет месеци. Почињала је месецом мартом, а завршавала се децембром, десетим" месецом. У доба легендарних краљева, за време етрурске доминације, у свој календар Римљани су уврстили још два месеца: Jаnuarius и junius. Касније је Quintilis („пети“ месец) назван Julius по Јулију Цезару, а Sextilis (шести" месец) добио је назив Augustus у част Октавијана Августа. Пре Цезарове реформе календара март, мај, јул и октобар имали су по тридесет и један дан, фебруар двадесет и осам, а осталих седам месеци по двадесет и девет дана. Тако је календарска година имала 355 дана. па је сваке друге године било неопходно уметaти преступни“ месец Mercedonius од двадесет и два дана. Јулије Цезар 47. године п.н.е. реформисао је календар, узимајући у обзир прорачуне александријског математичара и астронома Созигена. По новом, јулијанском календару година је имала 365 дана, а сваке четврте (преступне) године фебруару је додаван по један дан (као што то чинимо и по данас важеhем, тзв. грегоријанском календару). како би се календар усагласио са соларном гoдином. Тек у средњем веку јулијански календар замењен је грегоријанским. Неке хришћанске православне цркве, међу којима је и Српска православна црква, и даље рачунају време према јулијанском календару.

Римљани су датуме означавали помоһу три фиксна дана у сваком месецу (а ти дани били су у складу са месечевим менама): Календe (Kalendae) - први дан у месецу (време младог месеца): Ноне (Nonae) - пети, а у марту, мају, јулу и октобру седми дан (време прве четврти месеца): Иде (ldus) - тринаести, а у марту, мају, јулу и октобру петнаести дан у месецу (време пуног месеца). Дан су делили на дванаест часова, од изласка до заласка сунца, а нoh на четири ноћне страже (vigiliae). Стога су лети часови били дужи, а зими краһи. И лети и зими подне је било после шестог часа, а поноћ после друге ноћне страже.