Disajni putevi imaju sledeće uloge:
- sprovode vazduh,
- prečišćavaju vazduh,
- zagrevaju vazduh,
- vlaže vazduh.
Sprovođenje vazduha kroz disajne puteve već je objašnjeno. Vazduh se normalno udiše na nos i preko ždrela, grkljana, dušnika i dušnica sprovodi do alveola.
Prečišćavanje vazduha vrši se uglavnom u nosu. U tome glavnu ulogu imaju dlačiće u nosu i sluz koja oblaže nosnu sluzokožu. Dlačice u nosu zadržavaju samo veće čestice, uglavnom pri ulasku vazduha u nosnu šupljinu. Sitnije čestice zadržavaju se na sluzi, koja prekriva sluzokožu nosa. Sluzokoža nosa građena je od trepljastog epitela. Radom treplji, tj. njihovim pokretima, strane čestice, koje su nalepljene na sluzi,pomeraju se prema ždrelu i izbacuju preko ždrela iskašljavanjem. Najsitnije čestice (kao što su čestice duvanskog dima) dospevaju čak do dušnica i alveola, gde se deo čestica taloži, a deo izbacuje sa izdahnutim vazduhom.
Pri prolaženju kroz nos vazduh se zagreva skoro do telesne tenperature, jer je nosna sluzokoža bogata krvnim sudovima, pa toplota krvi prelazi na vazduh. Pri disanju na usta vazduh se ne zagreva. Hladan vazduh deluje štetno i može da izazove oštećenje sluzokože disajnih puteva.
Vlaženje vazduha takođe je omogućeno zahvaljujući sluzokoži nosa, preko koje se luči serozna tečnost. Dnevno se preko nosne sluzokože izluči do 750 ml tečnosti koja se utroši na vlaženje vazduha. Vlažnost vazduha je neophodna za normalnu funkciju donjih disajnih puteva. Kad je vazduh suv, rad treplji u respiratornim putevima se smanjuje ili prestaje, pa se u njima zadržava sekret, lakše prodiru klice i nastaje infekcija.
Funkcije zagrevanja i vlaženja vazduha pokazuju od kolikog je značaja za organizam disanje na nos. Kada postoji trajna smetnja disanju na nos, često se javljaju hronična oboljenja sluzokože disajnih puteva ( kao što je slučaj kod deviatio septi nasi tj. krivine nosne pregrade).
- sprovode vazduh,
- prečišćavaju vazduh,
- zagrevaju vazduh,
- vlaže vazduh.
Sprovođenje vazduha kroz disajne puteve već je objašnjeno. Vazduh se normalno udiše na nos i preko ždrela, grkljana, dušnika i dušnica sprovodi do alveola.
Prečišćavanje vazduha vrši se uglavnom u nosu. U tome glavnu ulogu imaju dlačiće u nosu i sluz koja oblaže nosnu sluzokožu. Dlačice u nosu zadržavaju samo veće čestice, uglavnom pri ulasku vazduha u nosnu šupljinu. Sitnije čestice zadržavaju se na sluzi, koja prekriva sluzokožu nosa. Sluzokoža nosa građena je od trepljastog epitela. Radom treplji, tj. njihovim pokretima, strane čestice, koje su nalepljene na sluzi,pomeraju se prema ždrelu i izbacuju preko ždrela iskašljavanjem. Najsitnije čestice (kao što su čestice duvanskog dima) dospevaju čak do dušnica i alveola, gde se deo čestica taloži, a deo izbacuje sa izdahnutim vazduhom.
Pri prolaženju kroz nos vazduh se zagreva skoro do telesne tenperature, jer je nosna sluzokoža bogata krvnim sudovima, pa toplota krvi prelazi na vazduh. Pri disanju na usta vazduh se ne zagreva. Hladan vazduh deluje štetno i može da izazove oštećenje sluzokože disajnih puteva.
Vlaženje vazduha takođe je omogućeno zahvaljujući sluzokoži nosa, preko koje se luči serozna tečnost. Dnevno se preko nosne sluzokože izluči do 750 ml tečnosti koja se utroši na vlaženje vazduha. Vlažnost vazduha je neophodna za normalnu funkciju donjih disajnih puteva. Kad je vazduh suv, rad treplji u respiratornim putevima se smanjuje ili prestaje, pa se u njima zadržava sekret, lakše prodiru klice i nastaje infekcija.
Funkcije zagrevanja i vlaženja vazduha pokazuju od kolikog je značaja za organizam disanje na nos. Kada postoji trajna smetnja disanju na nos, često se javljaju hronična oboljenja sluzokože disajnih puteva ( kao što je slučaj kod deviatio septi nasi tj. krivine nosne pregrade).
Нема коментара:
Постави коментар