Štitna žlezda - gl.thyroidea

Štitna žlezda (glandula thyroidea) 

Štitasta i paraštitaste žlezde

Štitasta je žlezda sa endokrinim lučenjem, koja se nalazi u vratnom predelu i sekretuje hormone tiroksin i tironin, koji regulišu metabolizam svih ostalih tkiva. C ćelije štitaste žlezde sekretuju hormon kalcitonin, čija je uloga u regulaciji koncentracije kalcijuma u krvi i ima antagonističko dejstvo parathormonu, koga luče paraštitaste žlezde.

Položaj, odnosi i građaUredi

Štitasta žlezda (glandula thyreoidea) je najveća endokrina žlezda, u zavisnosti od autora njen oblik se opisuje kao oblik: štita, leptira, slova Н ili potkovice. Nalazi se u uvratnom delu neposredno ispod grkljana, a ispred i sa strana dušnika. Pričvršćena je za tireoidnu hrskavicu grkljana i pokreće se prilikom gutanja. Sastoji se od dva režnja, levog (lobus sinister) i desnog (lobus dexter), koji su povezani suženjem-istmus lat.isthmus i nalazi se u visini 2. i 3. hrskavice dušnika). Ponekad postoji i treći, piramidalni režanj (lat. lobus pyramidalis) u srednjem delu žlezde koji je embrionalni zaostatak.

Režnjevi su oblika trostrane piramide ili kupe čiji je vrh usmeren naviše tj. baza naniže. A pored toga na njoj možemo razlikovati i tri strane (prednje-spoljašnju, unutrašnju i zadnju). Ona je u bliskim odnosima sa organima i krvnim sudovima prednjeg dela vrata. Baza je u visini pete ili šeste hrskavice dušnika, a vrh dopire do sredine ploče štitaste hrskavice grkljana odgovarajuće strane. Prednje-spoljašnja strana je u odnosu sa: sternohioidnim, sternotiroidnim i delimično sternokleidomastoidnim mišićem. Dok je unutrašnja u odnosu sa bočnim delovima štitaste i prstenaste hrskavice grkljana. A zadnjom stranom je u odnosu sa zajedničkom karotidnom arterijom kao i sa paraštitnim žlezdama.

Ona je meke i elastične konzistencije, te se ne može palpirati. U svakom režnju nalazi se dosta režnjića koji nastaju kao posledica podele režnjeva pomoću fibrozne čahure kojom je obmotana i koja se pruža u dubinu gradeći fibrozne pregradice, koji su sačinjeni od folikula, a oni su osnovna fukncionalna jedinica štitne žlezde.

Histološka građa štitaste žlezde (konja)
1-folikuli ispunjeni koloidom
2-kockaste ćelije
3-krvni kapilari

Folikuli su obloženi bazalnom membranom na kojoj se nalazi jedan red kockastih epitelnih ćelija, koje sekretuju u unutrašnjost folikula supstancu koloid. Koloid sadrži glikoprotein velike molekularne mase, tireoglobulin. Razlaganjem ovog molekula nastaju hormoni štitaste žlezde. Između kockastih, epitelnih ćelija nalaze se i C-ćelije (parafolikularne ćelije), koje sekretuju kalcitonin.

Štitasta žlezda je jedna od većih žlezda sa unutrapšnjim lučenjem i njena težina je oko 10-20 g. Neposredno iza štitaste šlezde sa obe strane prolazi povratni grkljanski živac ( n. laringeus recurrens), bočno leži takođe sa obe strane zajednička karotidna arterija ( a. carotis comunis), unutrašnja jugularna vena (vena jugulsris interna) i živac vagus ( n. vagus). Ispred je mišićni sloj prednje strane vrata.

Sudovi i živciUredi

Svaki režanj štitaste žlezde snabdevaju 2 para arteija: gornja (a. thyroidea superior) i donja štitna arterija ( a. thyroidea inferior). Gornja štitna arterija potiče iz spoljašnje karotidne arterije (a. carotis externa) kao njena prva bočna grana, dok donja štitna arterija potiče iz potključne arterije ( a. cubclavia dextra et sinistra) od vratnoštitnog stabla (truncus thyrocervicalis). Vene štitne žlezde se ulivaju u gornju šuplju venu (vena cava superior). Preko gornjih i srednjih štitnih vena (v. thyreoidea superior et vv. thyreoideae mediae) se ulivaju u unutrašnju jugularnu venu (v. jugularis interna), dok se preko donje štitne vene (v. thyreoidea inferior) ulivaju u brahicefalično stablo (truncus brachiocephalicus).

U odnosu na svoju masu štitasta žlezda spada u najbolje prokrvljene organe u telu (oko 1% minutnog volumena srca ili 160 ml/min/100g tkiva).

Limfni sudovi se ulivaju u prednje medijastinalne i duboke limfne čvorove vrata.

Inervacija potiče od vagusa ( n. vagus) i to preko njegovih bočnih grana - gornjeg i povratnog grkljanskog živca ( n. laryngeus superior et n. laryngeus reccurens), a takođe i od vratnog dela simpatikusa.

Embrionalni razvojUredi

Tkivo štitaste žlezde se za vreme embronalnog razvoja spušta od korena jezika do svoje krajnje lokacije ispred dušnika, štitasto-jezičkim kanalim (canalis tyreoglossus). Nekada mogu postojati ostaci tkiva štitaste žlezde u oblasti korena jezika ili u kanalu niz koji se štitasta žlezda spušta.

Hormoni štitaste žlezdeUredi

Štitasta žleda stvara i sekretuje u krv hormone: tiroksin, tironin i kalcitonin.

• Tironin (T3) je aktivna forma hormona (oko 5 puta je aktivniji od tiroksina). Tironin nastaje iz aminokiseline tirozin i sadrži 3 atoma joda. Poluživot ovog hormona je kratak, oko 1 dan. Štitasta žlazda ga proizvodi u manjoj meri, a uglavnom nastaje u periferiji iz tiroksina, koji pod uticajem enzima dejodaza gubi 1 atom joda, tako da nastaje tironin. Gotovo sav tironin vezan je za proteine: prealbumin, albumin i tiroksin-vezujući globulin u krvi, svega 0,4 % ovog hormona je slobodno i samo taj oblik je aktivni hormon.
• Tiroksin (T4), takođe nastaje iz aminokiseline tirozin, ali poseduje 4 atoma joda. Štitasta žlezda u najvećoj meri sekretuje ovaj hormon. Vreme poluživota je oko 6 dana, i nalazi se u krvu još više vezan za proteine: prealbumin, albumin, tiroksin-vezujući globulin, nego tironin, slobodno je svega 0.04%. Iz njega dejodacijom nastaje aktivni oblik tironin.

Za stvaranje ova dva hormona potreban je jod, koji se unosi hranom iz spoljašnje sredine. Nedeljna potreba za jodom je oko 1 mg. U nekim krajevima je koncentracija joda u zemlji i samim tim hrani nedovoljna, pa se kihunjska so jodira. Jod se apsorbuje iz creva i dospeva u cirkulaciju. Ćelije folikula štitaste žlezde poseduju transportni mehanizam (natrijum-jod sintransport), kojim se jod uzima u kockaste (epitelne) ćelije ove žlezde i oksidira do elementarnog joda uz pomoć enzima peroksidaza. U ćelijama folikula u endoplazmatičnom retikulumu i goldžijevom kompleksu se iz aminokiseline tirozin stvara tireoglobulin, čiji molekul sadrži oko 70 molekula tirozina. Zatim se oksidirani jod uz pomoć enzima jodaze vezuje za tireoglobulin. Ovakav tiroglobulin se deponuje u sredini folikula u vidu koloida. Iz tiroglobulina se kasnije u kockastim ćelijama otcepljuju manji segmenti koji se sekretuju u krv u vidu tiroksina i tironina, takođe i tireoglobulin se sekretuje u manjoj količini.

• Kalcitonin je peptidni hormon koji igra ulogu u regulisanju metabolizma kalcijuma. On smanjuje koncentraciju kalcijuma u krvi tako što podstiče njegovu ugradnju u kosti u vidu kalcijumfosfata.

Uloga hormona štitaste žlezde i njihova regulacijaUredi

Proizvodnja i sekrecija tiroksina i tironina leže pod kontrolom tireo stimulišućeg hormona(TSH) hipofize. TSH stimuliše sintezu i oslobađanje ovih hormona, ali i on stoji pod kontrolom tireotropina (TRH), hormona hipotalamusa, koji stimuliše lučenje TSH. Tiroksin i tironin mehanizmom negativne povratne sprege smanjuju lučenje TRH i TSH i na taj način se prekida dalja sinteza hormona štitaste žlezde. Kada im koncentracija u krvi opadne, odblokira se lučenje TRH i TSH i tako omogućava proizvodnja tiroksina i tironina. Takođe i TSH deluje mehanizmom negativne povratne sprege na hipotalamus (TRH).

Tiroksin i tironin vezuju receptore u jedru ćelije što dovodi do intenzivne transkripcije velikog broja gena strukturnih i transportnih proteina. Promene se ostvaruju na nivou čitavog organizma. Ovi hormoni dovode do:

• povećanja bazalnog metabolizma usled čega je potrošnja energije povećana, sinteza proteina i rast mladih osoba se takođe ubrzavaju,
• povećava se i aktivnost endokrinih žlezda, sekrecija insulina, glukokortikoida...
• Povećava se broj i veličina mitohondrija u većini ćelija u telu. To je direktno povezano sa povećanjem aktivnosti i potrošnjom energije, jer mitohondrije stvaraju ATP.
• Povećava se aktivnost natrijumsko-kalijumske pumpe.
• Podstiče se rast i razvijanje mozga u fetalnom periodu i tokom prvih nekoliko godina života. Nedostatak tiroksina u ovom periodu može izazvati mentalnu zaostalo st (kretenizam).
• Povećava se razgradnja glukoze-glikoliza, ali i njeno stvaranje-glukoneogeneza,
• razgrađuju se masti iz masnog tkiva i povećava količina slobodnih masnih kiselina u krvi,
• U srcu dolazi do povećanja njegovog rada (minutni volumen srca se povećava), povećava se frekvenca i snaga srca.
• Povećana sekrecija ovih hormona može dovesti do nervoze i drugih psihičkih poremećaja.
• Umerena koncentracija tiroidnih hormona povećava snagu mišićne kontrakcije, a povišena koncentracija ovih hormona dovodi na mišićima do pojave tremora (podrhtavanja) i slabljenja mišića.
• Za normalnu seksualnu funkciju potrebni su takođe ovi hormoni.

Poremećaji funkcije štitne žlezdeUredi

Struma označava povećanje štitaste žlezde. Ovo povećanje žlezde može biti praćeno njenom smanjenom, normalnom i povećanom funkcijom. Povećanje funkcije se zove hipertireoidizam, a smanjenje hipotireoidizam. I jedan i drugi poremećaj može biti: primaran (ako je poremećaj na nivou štitaste žlezde), sekundaran (ako je poremećaj na nivou hipofize) i tercijaran (ako je poremećaj na nivou hipotalamusa). Oboljenja štitaste žlezde se najčešće javljaju kod žena.

Jana Mitić l-3