Refleksne aktivnosti nervnog sistema

Refleksne aktivnosti nervnog sistema

Osnovna i specifična funkcija nervnog sistema je refleks. Definiše se kao odgovor efektora na draženje receptora. Refleksom se postiže reakcija na promenu uslova spoljašnje ili unutrašnje ili unutrašnje sredine, npr. kontrakcija mišića, sekrecija pljuvačke ili želudačnog soka, suženje krvnih sudova itd.

Morfološku podlogu refleksa predstavlja refleksni luk(reflexorum arcum).Refleksni luk se sastoji iz više delova, i to su: receptor, senzitivno nervno vlakno, sinapsa ili centar refleksa, motorno nervno vlakno i efektor.

Refleksni akt se odvija tako da se najpre nadraži receptor, to razdraženje se prenosi preko senzitivnog nervnog vlakna do sinapse refleksa, a odatle preko motornog nervnog vlakna do efektora. Efektor je izvršni organ refleksa i to može biti npr. skeletni mišić, endokrina žlezda, žlezde u digestivnom traktu itd.

Najvažniji deo refleksnog luka je sinapsa zbog toga što se kroz nju  razdraženje sprovodi sporije i može da se menja.

Prema građi refleksnog luka svi refleksi se dele na: 1) monosinaptičke i 2) polisinaptičke.

1) Monosinaptički refleksni luk u sinapsi sadrži samo dva neurona i to senzitivni i motorni. Takav je refleksni luk na istezanje mišića (miotaksički refleks). On nastaje pri istezanju mišićnog vretena, a odgovor je kontrakcija mišića. Ovi refleksi se stvaraju najbrže jer je kod njih najmanje zadržavanje u sinapsama, koje se sastoje samo iz dva neurona.

2) Polisinaptički refleksni luk je složeniji zato što se u sinapsi takvog refleksnog luka nalazi veliki broj umetnutih neurona. Najveći broj refleksnih lukova u organizmu je polisinaptički. Sprovođenje razdraženja kroz njihove sinapse je sporije jer se u njima nalazi veliki broj umetnutih neurona. Osim što se sprovodi sporije, razdraženje se u ovim sinapsama menja.