OPLODJENJE

Oplođenje(mulieri praegnanti impositis)

Oplođenje predstavlja spajanje ženskog i muškog gameta kome sledi spajanje njihovih jedara. Rezultat oplođenja je zigot (oplođena jajna ćelija) koja se veoma složenim procesima razvija u nov organizam.

Načini oplođenja i razvića

U životinjskom svetu se, prema mestu odvijanja, razlikuju dva osnovna tipa oplođenja.

• spoljašnje(externus), pri kome se gameti izbacuju u spoljašnju vodenu sredinu gde se spajaju i
• unutrašnje(internus), prilikom koga spermatozoidi dospevaju u polne kanale ženke.

U zavisnosti od toga kakvo je oplođenje i gde se odvija dalje razviće embriona, razlikuju se tri tipa razvića :

• oviparnost,(oviparity)
• ovoviviparnost (oviviparity) i
• viviparnost.(vivipary)

Oviparnost (ovum = jaje; parere = rađati) je takvo razviće pri kome se i oplođenje i razviće embriona vrše u spoljašnjoj sredini (kod riba i vodozemaca).

Ako je oplođenje unutrašnje i razviće se odvija u telu majke ali se embrioni hrane žumancetom jajne ćelije i po završenom embrionalnom razviću ženke rađaju žive mladunce onda je to ovoviviparnost (vivum = živ); prisutno je kod nekih gmizavaca. Ovoviviparnost se smatra prelaznim stupnjem ka još boljoj zaštiti potomstva, ka viviparnosti.

Kod viviparnosti i oplođenje i kompletno razviće embriona se vrši u telu majke (kod sisara). Ishrana i zaštita embriona sisara ostvaruje se razvićem posebnog organa – posteljice(placente)(inluvie secundarum).