Limun - CITREA

Istorija

Smatra se da je limun prbobitno uzgajan u Asamu (regionu u severoističnoj Indiji), severnoj Burmi ili Kini. Jedna studija genetičkog porekla limuna je ustanovila da je on hibrid između gorke pomorandže (kisele pomorandže) i citrona, ali već vekovima uspeva kao samostalno drvo koje se razmnožava reznicama ili kalemljenjem.

Prva znatna kultivacija limuna u Evropi je počele u Đenovi sredinom 15. veka. Limun je kasnije prenet u Amerike 1493. godine, kad je Kristofer Kolumbo doneo seme limuna u Hispaniolu tokom jednog od njegovih putovanja. Španska osvajanja širom Novog sveta su pomogla širenju semena limuna. On je uglavnom korišten kao ornamentalna biljka i u medicinske svrhe. U 19. veku, limun je u sve većoj meri uzgajan u Floridi i Kaliforniji.

Reč "limun" vuče korene iz starofrancuske reči limon, zatim italijanske limone, iz arapske laymūn, i iz persijskie reči līmūn, što je opšti termin za citrusno voće. Ona je srodna sa sanskritskom reči nimbū, „limeta”.

Nutriciona vrednost

Limon je bogat izvor vitamina C, koji pruža 64% dnevnih potreba u 100 g serviranju (tabela). Drugi esencijalni nutrijenti, međutim, imaju neznatan sadržaj (tabela).

Limun sadrži brojne fitohemikalije, uključujući polifenole, terpene, i tanine. Poput drugog citrusnog voča, limun sadrži znatne količine limunske kiseline (oko 47 g/l u soku).

Limunov sok sadrži oko 5% do 6% limunske kiseline, sa pH vrednošću od oko 2,2, što daje soku kiseo ukus. 

Upotreba u medicini

Prije svega, smatrao se učinkovitim sredstvom protiv krvarenja otvorenih rana i za čišćenje zagnojenih rana. Limun je nezamjenjiv kod liječenja skorbuta što su znali još antički pomorci koji su na svako daleko putovanje uzimali sa sobom velike zalihe limuna.

Na Siciliji, koja je imala velike probleme sa snadbevanjem pitkom vodom, oduvijek se u sve zalihe pitke vode stavljalo svježe polovine limuna. Ljudi su iz iskustva znali da limun dezinfikuje vodu, a moderna nauka je to potvrdila.

Limun pruža zaštitu od jako velikog broja bolesti, tako da ga neki izvori nazivaju super-hranom. On je pun nutrijenata: sadrži bioflavonoide, pektin, folnu kiselinu, vitamine C, A, B1, B6, kalijum, kalcijum, magnezijum, fosfor, mangan. Povoljno deluje na rad jetre, creva, želuca, imunog, živčanog i kardiovaskularnog sistema. Redovno konzumiranje limuna, može sprečiti bolesti poput laringitisa, bronhitisa, gripa, prehlade, artritisa, visokog krvnog pritiska, bakterijskih infekcija, bubrežnih i žučnih kamenaca...

Zahvaljujući limunskoj kiselini olakšava probavu i ubrzava razlaganje masti.Sadrži visok ptocenat selena i vitamina C, koji povećavaju obrambenu moć i usporavaju starenje i vitamina B, neophodnog živčanom sistemu.

100 g limuna tako pokriva 71% dnevne potrebe vitamina C za odraslu osobu i 7% dnevne potrebe kalijuma, 1% kalcijuma i 9% magnezijuma.