Demencija

Demencija se definiše kao stečeno sniženje mentalnih sposobnosti u najmanje dve oblasti (na primer:  pamćenje i govor, pamćenje i opažanje, orijentacija u prostoru i opažanje itd.) i vremenom se pogoršava. Demencija je sindrom, odnosno skup simptoma (smetnje koje opaža sam bolesnik) i znakova (ono što prilikom pregleda nalazi lekar), koji se javlja u oko 150 različitih bolesti. Oko 5% osoba posle 60 godina života boluje od neke vrste demencije, a sa svakih 5 godina života, ova učestalost (prevalenca) se udvostručava. Demencije su bolesti koje najviše opterećuju negovatelje i finansijski su najzahtevnija (očigledni i skriveni troškovi) oboljenja. Utvrđivanje uzroka demencije je od velike važnosti za lečenje i zahteva detaljan klinički pregled i dopunska ispitivanja. Najčešće demencije su Alchajmerova bolest (oko 60%), Vaskulne demencije (oko 15%), Demencija sa Levijevim telima (oko 10%), Frontotemporalne demencije (5-10%), dok na sve ostale uzroke odlazi svega oko 5%.

Kako se ispoljava demencija?

Demencija se ispoljava različitim poremećajima u pamćenju, govoru, pažnji, opažanju, mišljenju, ponašanju, raspoloženju i dr. Ispoljavanja demencije se svrstavaju u tri grupe: kognitivna ispoljavanja (smetnje pamćenja, govora, prostorne orijentacije i drugo), promene u ponašanju i psihološki simptomi (uznemirenost, sumnjičavost, halucinacije, strahovi, neraspoloženje i drugo) i poremećaj aktivnosti svakodnevnog života (delimična ili potpuna nemogućnost obavljanja profesionalnih, kućnih i rekreativnih aktivnosti). Prva i treća grupa smetnji su prisutne stalno, a druga se javlja ili stalno ili povremeno u nekoj fazi bolesti.

Najčešća ispoljavanja su sledeća:
Smetnje pamćenja su u početku u smislu lakše zaboravnosti, (na primer zaboravljanje datuma, dana u nedelji, imena osoba  i dr) i ometaju najpre složene profesionalne aktivnosti a kasnije i svakodnevne kućne i rekreativne aktivnosti.
Mogu da postoje teškoće u nalaženju reči a kasnije i razumevanje tuđeg govora.
Poremećaj pažnje se javlja u smislu dekoncentrisanosti i nemogućnosti održavanja duže i podeljene pažnje.
Često se javlja dezorijentisanost u prostoru, što se najpre ispoljava u nepoznatoj, a potom i u poznatoj sredini.
Smanjena je sposobnost vršenja različitih zadataka i rešavanja problema, najpre težih profesionalnih aktivnosti, a kasnije i svakodnevnih aktivnosti.
Moguće su razne promene raspoloženja kao što su apatija ili depresivnost ili pak razdražljivost, kao i promene u ponašanju kao što su pasivnost, nezainteresovanost, nepoverljivost, sumnjičavost, agresivnost,  odlaženje od kuće i drugo.

U završnoj fazi demencije bolesnici su vezani za postelju, ne komuniciraju, ne kontrolišu mokrenje i stolicu, postaju osetljivi na infekcije.

                                                   Anželika Lojanica I5