BOROVNICA - Vaccinium myrtillus

Borovnica (lat. Vaccinium myrtillus) je biljka iz porodice Vaccinium.

Opis biljke: borovnica je malen grm sa cvorastim stabljikama, visine 20 do 30 cm i puzavim korenom. Mladi listovi jajastog su oblika, s kratkom peteljkom i na rubu sitno nazubljeni. Pojedinacni cvetovi nalaze se u pazuhu lista. Cvetovi su okruglastozvonastog oblika i svetloružicaste boje. Plod je socna crnomodra boba velicine graška, koja na vrhu završava kružnom udubinom.  

Stanište: borovnica u velikom mnoštvu pokriva tlo crnogoricnih i belogoricnih šuma.

Lekoviti deo biljke: listovi se sabiru pre sazrevanja plodova i suše se na senovitom i zracnom mestu. Plodovi se sabiru Ieti, nakon sazrevanja, a suše se na suncu Lekovito delovanje: listovi se upotrebljavaju protiv stvaranja mokracne kiseline te za lecenje kod povracanja, proliva, želucanih grceva, kašlja i šecerne bolesti. Bobe se upotrebljavaju u lecenju hemoroida, protiv neuredne stolice i slabog apetita..Listovi predstavljaju vazan narodni lek protiv šecerne bolesti. Toliko je delotvoran da ga neki zovu biljni inzulin. Listovi su delotvorni jedino ako ih naberemo pre nego što sazru bobice. Nakon toga nemaju lekovite vrednosti. Caj o listova ne sme se piti bez nadzora. Listove sušimo u tankim slojevima u hladu ili u pecnici na 40 stepeni C. Listovi preliveni vrelom vodom ublažavaju upalu mokracnog mehura i mokracnih kanala.Bobice jedemo sveže ili osušene i uložene u rakiju. Sušimo ih na 45 stepeni C. Od njih pravimo i ekstrakt sa rakijom, cedimo sok ili mermeladu.Sok je najbolji za grgljanje, a marmelada rashladuje bolnu vrelinu upaljenih usta i ždrela. Najdelotvorniji je sirov sok. Suve bobice zaustavljaju proliv, narocito kod male dece, dok sveže deluju kao blagi purgativ. Na taj nacin pomažu kod zatvora.Borovnice uticu na vid i cuvaju ocnu mrežnicu. Osušene bobice zaustavljaju krvarenje hemeroida. Sok leci želucani i crevni katar, pomaže kod smetnji kod varenja, i nedostatka apetita.

Branka Nikolic I5