Meningitis je upala moždanih ovojnica, zaštitnih membrana koje obavijaju mozak i kičmenu moždinu, koje su opšte poznate kao moždane opne. Upalu može prouzrokovati infekcija virusom, bakterijom, ili drugim mikroorganizmima, i ređe određenim lekovima. Meningitis može biti opasan po život zato što je upala blizu mozga i kičmene moždine, te se ovo stanje klasifikuje kao urgentno u medicini.
Najčešći simptomi meningitisa, glavobolja i ukočenost vrata su povezani sa groznicom, konfuzijom ili izmenjenom svešću, povraćanjem, i nesposobnošću da se toleriše svetlost (fotofobija) ili glasni zvukovi (fonofobija). Kod dece se često ispoljavaju samo nespecifični simptomi, kao što su razdražljivost ili pospanost. Ako je prisutan osip, to može ukazati na određeni uzrok meningitisa; na primer, meningitis prouzrokovan bakterijama meningokokamože biti praćen karakterističnim osipom.
Lumbalna punkcija dijagnostikuje ili isključuje meningitis. Igla se uvlači u kičmeni kanal da bi se izvadio uzorak cerebrospinalne tečnosti(CST), koja okružuje mozak i kičmenu moždinu. CST se ispituje u medicinskoj laboratoriji. Prva terapija kod akutnog meningitisa se sastoji od blagovremene primene antibiotika i ponekad antivirotika. Kortikosteroidi se mogu takođe koristiti za sprečavanje komplikacija teške upale. Meningitis može dovesti do ozbiljnih dugoročnih posledica kao što su gluvoća, epilepsija, hidrocefalija i kognitivni deficitinaročito ako se ne leči brzo. Neki oblici meningitisa (kao što su oni povezani sa infekcijama meningokokom, Hemofilus influence tip B, pneumokokom ili virusom zauški) mogu se sprečiti imunizacijom.
Teodora Trajković I5
Нема коментара:
Постави коментар