*KARDIOPULMOLNA REANIMACIJA*

Kardiopulmonalna reanimacija-KPR (cardiopulmonary resuscitatio) kombinacija je mera oživljavanja koja se preduzima da bi se bolesniku, koji je doživeo zastoj disanja i/ili rada srca, tj. kardirespiratorni ares, ponovno uspostavila funkcija srca i disanja. Glavni cilj izvođenja mera reanimacije je osigurati kostatnu količinu kiseonika mozgu, srcu i drugim vitalnim organima, sve dok se složenijim postupcima KPR-a ne uspostavi adekvatna srčana akcija i spontano disanje.

     

-Lanac preživljavanja-

-Stanice mozga vrlo su osjetljive na hipoksiju, pa svaki prekid cirkulacije (odnosno opskrbe kiseonikom) duži od 3 do 5 minuta dovodi do nepovratnog oštećenja mozga. Stoga je vrlo bitno na vreme prepoznati kardiorespiratorni zastoj i primeniti mere oživljavanja, jer je brzina pružanja odgovarajuće pomoći za preživljavanje i oporavak bolesnika najznačajniji faktor i ključ uspjeha kardiopulmonalne reanimacije.

Evropsko veće za reanimatologiju načinilo je tzv. lanac preživljavanja koji se sastoji od četiri međusobno povezana prstena, koji obuhvataju postupke koji doprinose preživljavanju bolesnika sa zastojem rada srca i disanja:

• prva karika u lancu je rano prepoznavanje aresta, pozivanje pomoći, ali i sprečavanje pretećeg srčanog aresta,
• druga karika obuhvata ranu primenu mera KPR-a: (masažu srca i umetno disanje), kako bi dobili na vremenu do dolaska stručne ekipe,
• treća karika u lancu, koja se nadovezuje na prethodnu, je rana defibrilacija koja omogućuje ponovno pokretanje rada srca,
• četvrta karika u lancu obuhvata zbrinjavanje, kojim nastojimo vratiti kvalitetu životu bolesnika koji je doživeo kardiorespiratorni zastoj.                

-Uzroci-

-Uzroci kardiorespiratornom zastoju su mnogobrojni, a najčešće do zastoja dovode kardivaskularne bolesti(poput akutnog infarkta miokarda, ventrikularne fibrilacije, plućne embolije i druge), zatim respiratorne bolesti (kao što je gušenje stranim tijelom ili astmatski napad), potom bolesti srednjeg živčanog sastava (cerebrovaskularni inzult),a do zastoja disanja i rada srca mogu dovesti i krvarenja, ozljede, anafilaksija, sepsa, udar električne struje i drugi. KPR je najuspešniji kada je uzrok srčanog zastoja neregularni srčani ritam, koji se vrlo često može vratiti u normalno stanje, a retko je uspešan kada je uzrok bolest drugih organa.

-Masaža srca-

-Masažu srca izvodimo tako da meki dio (koren) dlana jedne ruke smeštamo na sredinu donje polovine prsne kosti te postavljamo drugi dlan ruke na nadlanicu prve ruke tako da prste prekrstimo što nam omogućuje da se ne naslanjamo na rebra na suprotnoj strani grudnog koša, te grudnu kost nastojimo utisnuti za 4-5 cm u dubinu. Frekvencija kojom moramo izvoditi masažu srca je 100/min. Zbog estetskih i higijenskih razloga, pa i straha od prenosa bolesti, mnogi izbegavaju umetno disanje metodama direktnog kontakta što vrijedi za druge ali ne i za zdravstvene radnike koji su obavezni davati umetno disanje. Naime, u prvih 5. minuta samo masaže srca bez umetnog disanja delom dolazi do izmene gasova. Izvođenje samo masaže srca je bolje nego nepoduzimanje reanimacijskog postupka uopše.

-Veštačko disanje-

-Veštaćko disanje izvodimo metodama usta na usta, usta na nos ili usta na nos i usta kod djece. Metodu usta na usta izvodimo tako da prvo zabacimo glavu i podignemo bradu bolesnika kako bi oslobodili disajni put, potom kažiprstom i palcem ruke koja se nalazi na čelu stisnemo nos bolesnika, nakon dubokog udaha priljubimo svoje usne oko usta bolesnika i ubacimo mu kiseonik u vremenu od  1 sekunde, te potom moramo dopustiti pasivan izdisaj iz pluća bolesnika. Nakon toga posmatranjem podizanja grudnog koša prilikom ubacivanja kiseonika.   

  

-Lekovi-

      -Tokom izvođenja kardiopulmonalne reanimacije važna je i upotreba lekova. Tako je adrenalin i dalje lek izbora u KPR-u, a primenjuje se u intervalima od 3 do 5 minuta u ponavljanim dozama od 1 mg. Daje se kod asistolije, VF, VT bez pulsa i električne aktivnosti bez pulsa. Vrlo važan lek je atropin koji se primenjuje kod asistolije ili električne aktivnosti bez pulsa (ako je puls manji od 60/min.), a daje se odjednom 3 mg. U lečenju ventrikularne fibrilacije ili tahikardije bez pulsa primenjuje se amiodaron u dozi 300 mg pomešan sa 5% glukozom u špricu do 20 ml., dok je sledeća doza u pola manja tj. 150 mg. Kao drugi lek za lečenje ventrikularnih poremećaja ritma koristi se lidokainu dozi 1mg/kg, s time da se ne sme primeniti nakon amiodarona, dok se lidokain sme primenjivati nakon amiodarona.  

    

-Anastasija Bošković I/1-