Hemoliza eritrocita

    Pod hemolizom eritrocita podrazumeva se izlaženje hemoglobina iz unutrašnjosti eritrocita u okolnu tečnu sredinu (plazmu), bilo usled prskanja površinskog sloja eritrocita, bilo usled povečanja njegove  propustljivosti. Hemolizi često prethodi aglutinacija (slepljivanje) eritrocita. Hemoliza eritrocita se i fiziološki odvija i tada predstavlja prirodan način izumiranja i raspadanja dotrajalih i preživelih eritrocita. Život eritrocita u perifernoj krvi traje oko 100-120 dana.

                                             

  Hemolizu je moguće veštački prouzrokovati na više načina: dejstvom hemijskih činažilaca- kao što su etar, hloroform, žučne soli. Fizički činioci koji izazivaju hemolizu su suviše niske ili suviše visoke temperature. hemoliza izazvana destilovanom vodom odvija se usled bubrenja i prskanja eritocita u hipotoničnoj sredini.

   Normalni eritrociti su do izvesne mere otporni na dejstvo hipotoničnih rastvora (ORE- osmotska rezistencija eritrocita). Početak hemolize ( minimalna ORE) nastupa u 0,45% NaCl, dok totalna hemoliza nastaje u rastvorima koncentracije 0,30% NaCl ( maksimalna ORE). Smanjena otpornost eritrocita prema hipotoničnim rastvorima kuhinjske soli javlja se kod urođenih hemolitičkih anemija, kod kojih je eritrocit biološki manje vredan i čija je građa defektna.

  Hemoliza takođe nastaje pri mešanju krvi jedne osobe sa serumom krvi osobe neodgovarajuće krvne grupe.

  Hemolizovana krv ima naročiti izgled- postaje prozirna i ,,lakirana".

  Hemoliza se može pojaviti u organizmu pod dejstvom zmijskog otvora, a, takođe, može nastati i dejstvom naročitih materija- hemolizina, koji se stvaraju u krvnoj plazmi kao rezultat ponovljenog unošenja u krv jedne životinjske vrste eritrocita drugih životinjskih vrsta.

  

                                                                                                                     Martin Đošić 1/5