Reumatoidni artritis
Reumatoidni artritis je autoimuna bolest u kojoj su zglobovi, obično zglobovi šake i stopala, simetrično zahvaćeni upalom koja uzrokuje otok, bol, a često i propadanje unutrašnjosti zgloba.
Reumatoidni artritis može takođe uzrokovati različite simptome bilo gde u telu. Tačan uzrok bolesti je nepoznat, ali puno različitih faktora, uključujući genetsku podložnost, mogu uticati na autoimunu reakciju. Bolest se javlja u 1% populacije, dva do tri puta češće kod žena nego kod muškaraca. Početak bolesti je obično između 25. i 50. godine života, ali se može pojaviti u bilo kojoj životnoj dobi. Kod nekih osoba bolest splasne spontano, a lečenje u 75% ljudi poboljšava simptome; međutim, najmanje 1 od 10 ljudi ostaju invalidi.
U ovoj bolesti imunološki sastav napada tkivo koje oblaže i okružuje zglobove. Konačno, hrskavica, kost i ligamenti zgloba se izjedaju, a u zglobu nastaju brazgotine. Stanje zglobova se pogoršava do razine koja može jako varirati.
Simptomi
Reumatoidni artritis može započeti iznenada, s istodobnom upalom više zglobova. Obično započinje jedva primetno, postupno zahvatajući različite zglobove. Upala je obično simetrična: kad je zahvaćen zglob na jednoj strani tela, isti zglob je takođe zahvaćen na drugoj strani tela. Tipično je da promene započinju na malim zglobovima prstiju ruke i noge, šaka, stopala, na ručnom zglobu, laktu i gležnjevima. Zglobovi su bolni, često ukočeni, osobito nakon ustajanja iz kreveta i dužeg mirovanja. Neki ljudi se osećaju umorni i slabi, osobito u rano prepodne.
Zahvaćeni zglobovi se povećavaju i brzo deformiraju. Zglobovi mogu ostati u jednom položaju (kontrakture) pa je ispružanje onemogućeno. Prsti se primiču malom prstu što menja položaj tetiva. Oteklina ručnog zgloba može uzrokovati sindrom karapalnog tunela. Puknuće cista, koje se mogu pojaviti uz koleno, uzrokuje bol i otok potkolenice. Oko 30% do 40% ljudi s reumatoidnim artritisom imaju tvrde izbočine (čvoriće, nodule) tačno ispod kože u blizini zahvaćenog zgloba.
Reumatoidni artritis može uzrokovati srednje povišenu telesnu temperaturu i ponekad upalu krvnih žila (vaskulitis) koja dovodi do oštećenja živaca i kože potkolenice (ulcer). Upala ovojnice pluća (pleuritis), srca (perikarditis) ili plućnog parenhima može uzrokovati bol u prsnom košu, otežano disanje i poremetiti rad srca. U nekih ljudi se povećaju limfni čvorovi, nastane Sjögrenov sindrom ili se razvije upala oka.
Stillova bolest je oblik reumatoidnog artritisa u kojem se visoka telesna temperatura i ostali generalizirani simptomi prvi pojave.
Dijagnoza
Razlikovanje reumatoidnog artritisa od drugih stanja koja mogu uzrokovati artritis može biti teško. Stanja slična reumatoidnom artritisu su akutna reumatska groznica, gonokokni artritis, Lymeska bolest (borelioza), Reiterov sindrom, psorijatični artritis, ankilozantni spondilitis, giht (ulozi), pseudogiht i osteoartritis.
TABLICA 51-1
Prepoznavanje reumatoidnog artritisa
Osoba koja ima četiri od navedenih simptoma ili znakova najverojatnije ima reumatoidni artritis:
• Jutarnja ukočenost koja traje više od 1 sata (najmanje 6 dana)
• Upalu (artritis) tri ili više zglobova
• Artritis šake, ručnog zgloba ili zglobova prstiju ruke (najmanje 6 dana)
• Reumatoidni faktor u krvi
• Karakteristične promene na rendgenskim snimcima
Reumatoidni artritis može uzrokovati karakteristične simptome, ali za potvrdu dijagnoze potrebno je izvršiti laboratorijske testove, pregled uzorka zglobne tekućine dobijene uz pomoć igle, i čak biopsije (uzimanje uzorka tkiva za pregled pod svetlosnim mikroskopom) čvorića. Karakteristične promene zglobova mogu se videti i na rendgenskoj snimci.
Neki laboratorijski testovi su tipični za reumatoidni artritis. Na primer, u 9 od 10 ljudi koji imaju ovu bolest sedimentacija eritrocita je ubrzana. Većina osoba ima blagu anemiju. Ponekad se broj belih krvnih stanica smanjuje. Stanje u kojem uz reumatoidni artritis nalazimo smanjen broj belih krvnih stanica i povećanu slezenu zovemo Feltyjev sindrom.
Mnogi ljudi s reumatoidnim artritisom imaju osobita protutela u krvi. Sedam od deset ljudi ima protutelo koje zovemo reumatoidni faktor. (To se protutelo javlja i kod nekih drugih poremećaja kao što je kronična bolest jetre i neke infekcije; neke osobe bez znakova bolesti imaju ovaj faktor). Viša vrednost reumatoidnog faktora u krvi obično znači težu bolest i lošiju prognozu. Vrednost reumatoidnog faktora može se smanjivati kako se upala zglobova smiruje i povećavati u slučaju naglog pogoršanja.
Lečenje
Lečenje ide od jednostavnih, konzervativnih mera, kao što su odmor i odgovarajuća prehrana, do lekova i hirurškog zahvata. Lečenje započinje s merama koje su najmanje agresivne, a zatim se prema potrebi koriste sve agresivnije metode.
Osnovni princip lečenja je pošteda zahvaćenih zglobova jer aktivnost pogoršava upalu. Redovitim odmorom obično se ublažava bol, a kratki, potpuni odmor u krevetu ponekad pomaže u razdoblju kad se bolest naglo pogorša. Udlage se mogu koristiti u imobilizaciji i odmoru jednog ili nekoliko zglobova, ali je nužno redovito izvođenje nekih kretnji kako bi se sprečila ukočenost.
Važna je redovita, zdrava prehrana. Nekim ljudima se stanje naglo pogorša nakon što pojedu određenu hranu. Prehrana bogata ribom i biljnim uljem, a siromašna crvenim mesom ima mali, ali povoljan učinak.
Glavne skupine lekova koje se koriste u lečenju reumatoidnog artritisa su nesteroidni protuupalni lekovi (NSAID), sporodelujući lekovi, kortikosteroidi i imunosupresivni lekovi. Uopšteno, što je lek jači to su nuspojave ozbiljnije i bolesnika treba redovito nadzirat.
Nesteroidni protuupalni lekovi
Nesteroidni protuupalni lekovi, kao što su acetilsalicilna kiselina (aspirin) i ibuprofen, najviše se upotrebljavaju. Ti lekovi smanjuju otok zglobova i olakšavaju bol. Aspirin je tradicionalno temelj u lečenju reumatoidnog artritisa; noviji nesteroidni protuupalni lekovi obično imaju manje nuspojave, ali su puno skuplji.
Lečenje aspirinom obično započinje s 2 tablete (325 mg) četiri puta na dan, ali ponekad je potrebno povećati dozu. Zujanje u ušima je nuspojava koja pokazuje da je doza prevelika. Bol u želucu, česta nuspojava kad se uzimaju velike doze leka, i nastanak ulkusa mogu se sprečiti uzimanjem hrane, antacida ili drugih lekova istodobno s aspirinom. Mizoprostol može pomoći u prevenciji nagrizanja sluznice želuca i nastanka želučanih (gastričnih) ulkusa u ljudi koji imaju visoki rizik za razvoj ove bolesti, ali može uzrokovati proljev i ne sprečava mučninu ili bol u trbuhu koju može uzrokovati aspirin ili drugi nesteroidni protuupalni lekovi.
Ako bolesnik ne podnosi aspirin propisuju se drugi nesteroidni protuupalni lekovi. Međutim, svi ovi lekovi mogu uzrokovati želučane probleme i ne mogu ih uzimati osobe koje imaju aktivne ukuse želučanocrevnog sastava (peptički ukus). Ostale, ređe nuspojave su glavobolja, smetenost, povišeni krvni pritisak, otok (edem) i bubrežna bolest.
Sporodelujući lekovi
Sporodelujući lekovi ponekad menjaju tok bolesti, premda za poboljšanje treba nekoliko meseci, a nuspojave mogu biti opasne. Lekar mora strogo nadzirati i pratiti uzimanje ovih lekova. Ovi se lekovi upotrebljavaju ako uzimanje nesteroidnih protuupalnih lekova tokom dva do tri meseca nije pokazalo učinak ili ako bolest brzo napreduje. Sporodelujući lekovi trenutno u upotrebi su: zlato, penicilamin, hidroksiklorokin i sulfasalazin.
Soli zlata mogu usporiti nastajanje deformiteta kostiju i privremeno povlačenje bolesti. Obično se daje jednom dnevno u injekciji, a postoje i pripravci za oralo (na usta) uzimanje. Injekcije se daju jednom dnevno dok se ne dostigne doza od 1 grama, do nastanka nuspojave ili dok ne nastupi značajno poboljšanje. Ponekad se poboljšanje održava godinama uz primenu malih doza, tzv. doza održavanja. Soli zlata štetno deluju na nekoliko organa, pa ljudi koji imaju ozbiljne bolesti bubrega i jetre ili neke krvne poremećaje ne smeju uzimati ove lekove. Zato na početku terapije i redovito tokom uzimanja leka―do jednom dnevno―treba uzimati uzorke krvi i urina za pregled. Nuspojave ove terapije su potencijalno opasni osipi, svrbež i smanjenje broja krvnih stanica. Manje uobičajene nuspojave su oštećenje jetre, pluća i živaca, a retko se javlja proliv. Terapija se prekida u slučaju pojave bilo koje od ovih opasnih nuspojava.
Penicilamin ima povoljan učinak sličan učinku što ga imaju soli zlata i može se koristiti kad zlato nije učinkovito ili terapija zlatom uzrokuje nepodnošljive nuspojave. Doza se postupno povećava dok se bolesniku stanje ne počne poboljšavati. Nuspojave su smanjenje proizvodnje krvnih stanica u koštanoj srži, bubrežni problemi, mišićne bolesti, osip i loš (metalan) ukus u ustima. U slučaju pojave bilo kojeg popratnog učinka potrebno je prekinuti terapiju. Penicilamin može uzrokovati bolest kao što je mijastenija gravis, Goodpastureov sindrom i sindrom sličan lupusu. Uzorke krvi i urina treba redovito pregledavati svaka dva do četiri dana tokom lečenja.
Hidroksiklorokin se koristi u manje teškim oblicima bolesti radije nego zlato ili penicilamin. Nuspojave su obično srednje teške, npr. osip, bol u mišićima i očni problemi. Međutim, neki očni problemi mogu biti trajni, pa su u osoba koje uzimaju hidroksiklorokin nužne redovite kontrole kod okuliste i to pre terapije i svakih 6 mjeseci tokom lečenja. Ako lek ne pokazuje učinak nakon 6 meseci potrebno ga je ukinuti. U protivnom se terapija nastavlja koliko god je to potrebno.
Sulfasalazin se sve češće propisuje za lečenje reumatoidnog artritisa. Doza se postupno povećava, a poboljšanje obično nastupa unutar tri meseca od početka terapije. Kao i ostali sporodelujući lekovi, sulfasalazin može uzrokovati želučane probleme, jetrene probleme i krvne poremećaje i osip.
Kortikosteroidi
Kortikosteroidi, kao što je prednizon, su dramatično učinkoviti lekovi u savladavanju upale bilo gde u telu. Premda su kortikosteroidi učinkoviti nakon kratkotrajnog uzimanja, s vremenom postaju manje učinkoviti, a reumatoidni artritis je obično aktivan godinama. Ovi lekovi ne usporavaju napredovanje bolesti. Štaviše, dugotrajno uzimanje kortikosteroida sigurno uzrokuje mnogo nuspojava, zahvaćajući gotovo sve organe.
Uobičajene nuspojave su stanjivanje kože, modrice, osteoporoza, povišen krvni pritisak, povišen šećer u krvi i katarakta. Dakle, ovi su lekovi namenjeni lečenju iznenadnih pogoršanja bolesti kad je zahvaćeno više zglobova ili kad se drugi lekovi pokažu neučinkovitima. Ovi su lekovi učinkoviti u lečenju drugih upala, npr. upale plućne ovojnice (pleuritis) ili ovojnice srca (perikarditis). Zbog rizika od nuspojava uvek se koriste najniže učinkovite doze. Kortikosteroidi se mogu uštrcati izravno u zahvaćeni zglob s ciljem postizanja brzog kratkotrajnog olakšanja, ali ovakva primena može doprineti dugotrajnom oštećenju, osobito kad osoba koja često prima injekcije preteruje s opterećenjem privremeno bezbolnih zglobova, ubrzavajući njihovo razaranje.
Imunosupresivni lijekovi
Imunosupresivni lekovi (metotreksat, azatioprin i ciklofosfamid) su učinkoviti u lečenju teškog reumatoidnog artritisa. Smanjuju upalu pa se kortikosteroidi mogu izbegavati ili davati u manjim dozama. Ali ovi lekovi imaju potencijalno opasne nuspojave uključujući bolesti jetre, upalu pluća, podložnost infekcijama i smanjenje proizvodnje krvnih stanica u koštanoj srži, a kod primene ciklofosfamida, krvarenje iz mokraćnog mehura. Takođe, uzimanje azatioprina i ciklofosfamida može povećati rizik za razvoj pojedinih oblika raka.
Metotreksat uziman jednom dnevno oralno (na usta) se sve više koristi za lečenje ranih stadijuma reumatoidnog artritisa budući da ima brz učinak―ponekad nakon nekoliko dana; može se dati pre sporodelujućih lekova kad je artritis težak. Ljudi dobro podnose ovaj lek, ali je potrebno nadzirati bolesnika. Pacijenti se moraju suzdržati od uzimanja alkohola kako bi smanjili rizik za oštećenje jetre. Ciklosporin koji deluje na limfocite (vrsta belih krvnih zrnaca) može se koristiti u lečenju reumatoidnog artritisa kad drugi lekovi ne pomažu.
Ostali načini lečenja
Tokom uzimanja lekova koji smanjuju upalu zglobova, plan lečenja za reumatoidni artritis može sadržavati vežbanje, fizikalnu terapiju, zagrevanje upaljenih zglobova i ponekad hirurški zahvat. Upaljene zglobove potrebno je polako razgibavati da se ne ukoče. Kako upala jenjava, redovito aktivno vežbanje može pomoći, ali bolesnik mora prekinuti s vežbom pre nogo oseti umor. Za većinu ljudi vežbanje u vodi je lakše.
Lečenje ukočenih zglobova sastoji se od intenzivnog vežbanja i ponekad, upotrebe udlaga kojima se zglob postupno ispruža. Ako lekovi ne pomažu potreban je hirurški zahvat. Zamena zgloba kuka ili kolena je najučinkovitiji način za obnavljanje pokretljivosti zgloba u uznapredovalim stadijuma bolesti. Zglobovi se takođe mogu odstraniti ili spojiti, osobito u stopalu, kako bi hod bio manje bolan. Zglobovi palca mogu se sjediniti kako bi se osoba osposobila za hvatanje, a nestabilni vratni kralješak može se spojiti sa susednim kralješkom kako bi se sprečio pritisak na kralješničnu moždinu.
Ljudi koji su zbog reumatoidnog artritisa nesposobni obavljati svakodnevne poslove mogu se koristiti s nekoliko pomagala. Na primer, specijalno prilagođene ortopedske ili atletske cipele mogu olakšati hodanje, ili naprave kao što su hvataljke koje smanjuju potrebu za snažnim stiskom šake.
Reumatoidni artritis je autoimuna bolest u kojoj su zglobovi, obično zglobovi šake i stopala, simetrično zahvaćeni upalom koja uzrokuje otok, bol, a često i propadanje unutrašnjosti zgloba.
Reumatoidni artritis može takođe uzrokovati različite simptome bilo gde u telu. Tačan uzrok bolesti je nepoznat, ali puno različitih faktora, uključujući genetsku podložnost, mogu uticati na autoimunu reakciju. Bolest se javlja u 1% populacije, dva do tri puta češće kod žena nego kod muškaraca. Početak bolesti je obično između 25. i 50. godine života, ali se može pojaviti u bilo kojoj životnoj dobi. Kod nekih osoba bolest splasne spontano, a lečenje u 75% ljudi poboljšava simptome; međutim, najmanje 1 od 10 ljudi ostaju invalidi.
U ovoj bolesti imunološki sastav napada tkivo koje oblaže i okružuje zglobove. Konačno, hrskavica, kost i ligamenti zgloba se izjedaju, a u zglobu nastaju brazgotine. Stanje zglobova se pogoršava do razine koja može jako varirati.
Simptomi
Reumatoidni artritis može započeti iznenada, s istodobnom upalom više zglobova. Obično započinje jedva primetno, postupno zahvatajući različite zglobove. Upala je obično simetrična: kad je zahvaćen zglob na jednoj strani tela, isti zglob je takođe zahvaćen na drugoj strani tela. Tipično je da promene započinju na malim zglobovima prstiju ruke i noge, šaka, stopala, na ručnom zglobu, laktu i gležnjevima. Zglobovi su bolni, često ukočeni, osobito nakon ustajanja iz kreveta i dužeg mirovanja. Neki ljudi se osećaju umorni i slabi, osobito u rano prepodne.
Zahvaćeni zglobovi se povećavaju i brzo deformiraju. Zglobovi mogu ostati u jednom položaju (kontrakture) pa je ispružanje onemogućeno. Prsti se primiču malom prstu što menja položaj tetiva. Oteklina ručnog zgloba može uzrokovati sindrom karapalnog tunela. Puknuće cista, koje se mogu pojaviti uz koleno, uzrokuje bol i otok potkolenice. Oko 30% do 40% ljudi s reumatoidnim artritisom imaju tvrde izbočine (čvoriće, nodule) tačno ispod kože u blizini zahvaćenog zgloba.
Reumatoidni artritis može uzrokovati srednje povišenu telesnu temperaturu i ponekad upalu krvnih žila (vaskulitis) koja dovodi do oštećenja živaca i kože potkolenice (ulcer). Upala ovojnice pluća (pleuritis), srca (perikarditis) ili plućnog parenhima može uzrokovati bol u prsnom košu, otežano disanje i poremetiti rad srca. U nekih ljudi se povećaju limfni čvorovi, nastane Sjögrenov sindrom ili se razvije upala oka.
Stillova bolest je oblik reumatoidnog artritisa u kojem se visoka telesna temperatura i ostali generalizirani simptomi prvi pojave.
Dijagnoza
Razlikovanje reumatoidnog artritisa od drugih stanja koja mogu uzrokovati artritis može biti teško. Stanja slična reumatoidnom artritisu su akutna reumatska groznica, gonokokni artritis, Lymeska bolest (borelioza), Reiterov sindrom, psorijatični artritis, ankilozantni spondilitis, giht (ulozi), pseudogiht i osteoartritis.
TABLICA 51-1
Prepoznavanje reumatoidnog artritisa
Osoba koja ima četiri od navedenih simptoma ili znakova najverojatnije ima reumatoidni artritis:
• Jutarnja ukočenost koja traje više od 1 sata (najmanje 6 dana)
• Upalu (artritis) tri ili više zglobova
• Artritis šake, ručnog zgloba ili zglobova prstiju ruke (najmanje 6 dana)
• Reumatoidni faktor u krvi
• Karakteristične promene na rendgenskim snimcima
Reumatoidni artritis može uzrokovati karakteristične simptome, ali za potvrdu dijagnoze potrebno je izvršiti laboratorijske testove, pregled uzorka zglobne tekućine dobijene uz pomoć igle, i čak biopsije (uzimanje uzorka tkiva za pregled pod svetlosnim mikroskopom) čvorića. Karakteristične promene zglobova mogu se videti i na rendgenskoj snimci.
Neki laboratorijski testovi su tipični za reumatoidni artritis. Na primer, u 9 od 10 ljudi koji imaju ovu bolest sedimentacija eritrocita je ubrzana. Većina osoba ima blagu anemiju. Ponekad se broj belih krvnih stanica smanjuje. Stanje u kojem uz reumatoidni artritis nalazimo smanjen broj belih krvnih stanica i povećanu slezenu zovemo Feltyjev sindrom.
Mnogi ljudi s reumatoidnim artritisom imaju osobita protutela u krvi. Sedam od deset ljudi ima protutelo koje zovemo reumatoidni faktor. (To se protutelo javlja i kod nekih drugih poremećaja kao što je kronična bolest jetre i neke infekcije; neke osobe bez znakova bolesti imaju ovaj faktor). Viša vrednost reumatoidnog faktora u krvi obično znači težu bolest i lošiju prognozu. Vrednost reumatoidnog faktora može se smanjivati kako se upala zglobova smiruje i povećavati u slučaju naglog pogoršanja.
Lečenje
Lečenje ide od jednostavnih, konzervativnih mera, kao što su odmor i odgovarajuća prehrana, do lekova i hirurškog zahvata. Lečenje započinje s merama koje su najmanje agresivne, a zatim se prema potrebi koriste sve agresivnije metode.
Osnovni princip lečenja je pošteda zahvaćenih zglobova jer aktivnost pogoršava upalu. Redovitim odmorom obično se ublažava bol, a kratki, potpuni odmor u krevetu ponekad pomaže u razdoblju kad se bolest naglo pogorša. Udlage se mogu koristiti u imobilizaciji i odmoru jednog ili nekoliko zglobova, ali je nužno redovito izvođenje nekih kretnji kako bi se sprečila ukočenost.
Važna je redovita, zdrava prehrana. Nekim ljudima se stanje naglo pogorša nakon što pojedu određenu hranu. Prehrana bogata ribom i biljnim uljem, a siromašna crvenim mesom ima mali, ali povoljan učinak.
Glavne skupine lekova koje se koriste u lečenju reumatoidnog artritisa su nesteroidni protuupalni lekovi (NSAID), sporodelujući lekovi, kortikosteroidi i imunosupresivni lekovi. Uopšteno, što je lek jači to su nuspojave ozbiljnije i bolesnika treba redovito nadzirat.
Nesteroidni protuupalni lekovi
Nesteroidni protuupalni lekovi, kao što su acetilsalicilna kiselina (aspirin) i ibuprofen, najviše se upotrebljavaju. Ti lekovi smanjuju otok zglobova i olakšavaju bol. Aspirin je tradicionalno temelj u lečenju reumatoidnog artritisa; noviji nesteroidni protuupalni lekovi obično imaju manje nuspojave, ali su puno skuplji.
Lečenje aspirinom obično započinje s 2 tablete (325 mg) četiri puta na dan, ali ponekad je potrebno povećati dozu. Zujanje u ušima je nuspojava koja pokazuje da je doza prevelika. Bol u želucu, česta nuspojava kad se uzimaju velike doze leka, i nastanak ulkusa mogu se sprečiti uzimanjem hrane, antacida ili drugih lekova istodobno s aspirinom. Mizoprostol može pomoći u prevenciji nagrizanja sluznice želuca i nastanka želučanih (gastričnih) ulkusa u ljudi koji imaju visoki rizik za razvoj ove bolesti, ali može uzrokovati proljev i ne sprečava mučninu ili bol u trbuhu koju može uzrokovati aspirin ili drugi nesteroidni protuupalni lekovi.
Ako bolesnik ne podnosi aspirin propisuju se drugi nesteroidni protuupalni lekovi. Međutim, svi ovi lekovi mogu uzrokovati želučane probleme i ne mogu ih uzimati osobe koje imaju aktivne ukuse želučanocrevnog sastava (peptički ukus). Ostale, ređe nuspojave su glavobolja, smetenost, povišeni krvni pritisak, otok (edem) i bubrežna bolest.
Sporodelujući lekovi
Sporodelujući lekovi ponekad menjaju tok bolesti, premda za poboljšanje treba nekoliko meseci, a nuspojave mogu biti opasne. Lekar mora strogo nadzirati i pratiti uzimanje ovih lekova. Ovi se lekovi upotrebljavaju ako uzimanje nesteroidnih protuupalnih lekova tokom dva do tri meseca nije pokazalo učinak ili ako bolest brzo napreduje. Sporodelujući lekovi trenutno u upotrebi su: zlato, penicilamin, hidroksiklorokin i sulfasalazin.
Soli zlata mogu usporiti nastajanje deformiteta kostiju i privremeno povlačenje bolesti. Obično se daje jednom dnevno u injekciji, a postoje i pripravci za oralo (na usta) uzimanje. Injekcije se daju jednom dnevno dok se ne dostigne doza od 1 grama, do nastanka nuspojave ili dok ne nastupi značajno poboljšanje. Ponekad se poboljšanje održava godinama uz primenu malih doza, tzv. doza održavanja. Soli zlata štetno deluju na nekoliko organa, pa ljudi koji imaju ozbiljne bolesti bubrega i jetre ili neke krvne poremećaje ne smeju uzimati ove lekove. Zato na početku terapije i redovito tokom uzimanja leka―do jednom dnevno―treba uzimati uzorke krvi i urina za pregled. Nuspojave ove terapije su potencijalno opasni osipi, svrbež i smanjenje broja krvnih stanica. Manje uobičajene nuspojave su oštećenje jetre, pluća i živaca, a retko se javlja proliv. Terapija se prekida u slučaju pojave bilo koje od ovih opasnih nuspojava.
Penicilamin ima povoljan učinak sličan učinku što ga imaju soli zlata i može se koristiti kad zlato nije učinkovito ili terapija zlatom uzrokuje nepodnošljive nuspojave. Doza se postupno povećava dok se bolesniku stanje ne počne poboljšavati. Nuspojave su smanjenje proizvodnje krvnih stanica u koštanoj srži, bubrežni problemi, mišićne bolesti, osip i loš (metalan) ukus u ustima. U slučaju pojave bilo kojeg popratnog učinka potrebno je prekinuti terapiju. Penicilamin može uzrokovati bolest kao što je mijastenija gravis, Goodpastureov sindrom i sindrom sličan lupusu. Uzorke krvi i urina treba redovito pregledavati svaka dva do četiri dana tokom lečenja.
Hidroksiklorokin se koristi u manje teškim oblicima bolesti radije nego zlato ili penicilamin. Nuspojave su obično srednje teške, npr. osip, bol u mišićima i očni problemi. Međutim, neki očni problemi mogu biti trajni, pa su u osoba koje uzimaju hidroksiklorokin nužne redovite kontrole kod okuliste i to pre terapije i svakih 6 mjeseci tokom lečenja. Ako lek ne pokazuje učinak nakon 6 meseci potrebno ga je ukinuti. U protivnom se terapija nastavlja koliko god je to potrebno.
Sulfasalazin se sve češće propisuje za lečenje reumatoidnog artritisa. Doza se postupno povećava, a poboljšanje obično nastupa unutar tri meseca od početka terapije. Kao i ostali sporodelujući lekovi, sulfasalazin može uzrokovati želučane probleme, jetrene probleme i krvne poremećaje i osip.
Kortikosteroidi
Kortikosteroidi, kao što je prednizon, su dramatično učinkoviti lekovi u savladavanju upale bilo gde u telu. Premda su kortikosteroidi učinkoviti nakon kratkotrajnog uzimanja, s vremenom postaju manje učinkoviti, a reumatoidni artritis je obično aktivan godinama. Ovi lekovi ne usporavaju napredovanje bolesti. Štaviše, dugotrajno uzimanje kortikosteroida sigurno uzrokuje mnogo nuspojava, zahvaćajući gotovo sve organe.
Uobičajene nuspojave su stanjivanje kože, modrice, osteoporoza, povišen krvni pritisak, povišen šećer u krvi i katarakta. Dakle, ovi su lekovi namenjeni lečenju iznenadnih pogoršanja bolesti kad je zahvaćeno više zglobova ili kad se drugi lekovi pokažu neučinkovitima. Ovi su lekovi učinkoviti u lečenju drugih upala, npr. upale plućne ovojnice (pleuritis) ili ovojnice srca (perikarditis). Zbog rizika od nuspojava uvek se koriste najniže učinkovite doze. Kortikosteroidi se mogu uštrcati izravno u zahvaćeni zglob s ciljem postizanja brzog kratkotrajnog olakšanja, ali ovakva primena može doprineti dugotrajnom oštećenju, osobito kad osoba koja često prima injekcije preteruje s opterećenjem privremeno bezbolnih zglobova, ubrzavajući njihovo razaranje.
Imunosupresivni lijekovi
Imunosupresivni lekovi (metotreksat, azatioprin i ciklofosfamid) su učinkoviti u lečenju teškog reumatoidnog artritisa. Smanjuju upalu pa se kortikosteroidi mogu izbegavati ili davati u manjim dozama. Ali ovi lekovi imaju potencijalno opasne nuspojave uključujući bolesti jetre, upalu pluća, podložnost infekcijama i smanjenje proizvodnje krvnih stanica u koštanoj srži, a kod primene ciklofosfamida, krvarenje iz mokraćnog mehura. Takođe, uzimanje azatioprina i ciklofosfamida može povećati rizik za razvoj pojedinih oblika raka.
Metotreksat uziman jednom dnevno oralno (na usta) se sve više koristi za lečenje ranih stadijuma reumatoidnog artritisa budući da ima brz učinak―ponekad nakon nekoliko dana; može se dati pre sporodelujućih lekova kad je artritis težak. Ljudi dobro podnose ovaj lek, ali je potrebno nadzirati bolesnika. Pacijenti se moraju suzdržati od uzimanja alkohola kako bi smanjili rizik za oštećenje jetre. Ciklosporin koji deluje na limfocite (vrsta belih krvnih zrnaca) može se koristiti u lečenju reumatoidnog artritisa kad drugi lekovi ne pomažu.
Ostali načini lečenja
Tokom uzimanja lekova koji smanjuju upalu zglobova, plan lečenja za reumatoidni artritis može sadržavati vežbanje, fizikalnu terapiju, zagrevanje upaljenih zglobova i ponekad hirurški zahvat. Upaljene zglobove potrebno je polako razgibavati da se ne ukoče. Kako upala jenjava, redovito aktivno vežbanje može pomoći, ali bolesnik mora prekinuti s vežbom pre nogo oseti umor. Za većinu ljudi vežbanje u vodi je lakše.
Lečenje ukočenih zglobova sastoji se od intenzivnog vežbanja i ponekad, upotrebe udlaga kojima se zglob postupno ispruža. Ako lekovi ne pomažu potreban je hirurški zahvat. Zamena zgloba kuka ili kolena je najučinkovitiji način za obnavljanje pokretljivosti zgloba u uznapredovalim stadijuma bolesti. Zglobovi se takođe mogu odstraniti ili spojiti, osobito u stopalu, kako bi hod bio manje bolan. Zglobovi palca mogu se sjediniti kako bi se osoba osposobila za hvatanje, a nestabilni vratni kralješak može se spojiti sa susednim kralješkom kako bi se sprečio pritisak na kralješničnu moždinu.
Ljudi koji su zbog reumatoidnog artritisa nesposobni obavljati svakodnevne poslove mogu se koristiti s nekoliko pomagala. Na primer, specijalno prilagođene ortopedske ili atletske cipele mogu olakšati hodanje, ili naprave kao što su hvataljke koje smanjuju potrebu za snažnim stiskom šake.
Нема коментара:
Постави коментар