Morbili

Morbili (lat. morbilli — „mala bolest“), male boginje, ospice, je virusno, veoma zarazno oboljenje iz grupe osipnih groznica, koje uglavnom pogađa decu. Bolest se klinički manifestuje opštom slabošću, malaksalošću, groznicom, zapaljenskim promenama na vežnjači, sluzokoži disajnih organa i pojavom ospe koja se postepeno širi po koži od lica i vrata, prema trupu i udovima. Inkubacija kod morbila je ustaljena i iznosi 10-11 dana i bez ikakvih je simptoma, a u poslednjoj trećini inkubacionog perioda bolesnik je infektivan. Klinička slika bolest protiče kroz tri stadijuma a u nekim slučajevima može se okončati i komplikacijama kao što su zapaljenje pluća i mozga.^[1]

Dijagnoza morbila se postavlja na osnovu kliničke slike i otkrivanjem antitela u krvi. Specifična terapija morbila ne postoji. Njena pojava i komplikacije mogu se sprečiti, vakcinacijom dece od dvanaestog meseca starosti, zahvaljujući kojoj je veliki broj slučajeva u prošlosti značajno smanjen. U većini zemalja bolest podleže obaveznom prijavljivanju.

Neprihvatljivo je slušati činjenicu da deca i odrasli umiru od bolesti protiv kojih postoje bezbedne i pristupačne vakcine, tvrdi Vitenis Andrijukaitis, zdravstveni komesar Evropske unije. Virus malih boginja je veoma zarazan i širi se direktnim kontaktom i kroz vazduh. Zaštita se može dobiti sigurnom i efikasnom vakcinom, ali zbog „rupe” u imunizaciji beba, ovaj virus je i dalje jedan od najčešćih uzroka smrti među decom širom sveta.

Klinička slika

Klinička slika morbila može imati više različitih kliničkih oblika, a u sklopu bolesti mogu se razviti i različite komplikacije. U najvećem broju slučajeva klinička slika morbila prolazi kroz sledeća tri stadijuma razvoja;

Prodromalni, kataralni stadijum

Traje 3-4 dana (izuzetno retko i do 7 dana) i obuhvata vreme od pojave prvih simptoma bolesti do izbijanja karakteristične ospe. Odlikuje se postepenoim početkom sa znacima opšte infekcije koju prate kataralne promene na sluzokoži vežnjače, nosa i nižih delova disajnih puteva. Simptome u kataralnom stadijume često je teško razlikovati od simptoma obične prehlade.

Prvi simptomi su; temperatura koja postepeno raste, malaksalost, umor, neraspoloženje, gubitak apetita često praćen povraćanjem i prolivom. Učestalo povraćanje ponekad je praćeno jakim bolovima u trbuhu, najčešće u predelu slepog creva („pseudoapendicitis“). Ove tegobe su najverovatnije posledica enantema sluzokože organa za varenje.

Tegobe se iz dana u dan pojačavaju i pri kraju kataralnog stadijuma razvijaju se i specifični znaci bolesti, kao što su Koplikove mrlje, obično 36 časa pre pojave ospe, i održavaju se 11-24 časova. Koplikove mrlje su lokalizovane na bukalnoj sluzokoži ustne duplje i imaju izgled prosutog griza po hiperemičnoj sluzokoži. Brisanjem se ne skidaju jer su čvrsto spojene sa sluzokožom. mrlje ponekad konfluiraju u veće „plaže“, tako da deluju kao početni stomatitis.

Objektivnim pregledom, nalazi se upala vežnjače, rinitis, koža lica je bleda, sluzokoža ždrela i krajnika je hiperemična. Lice obolele osobe je podbulo, „nečisto“, sivocrvene boje, sa mutnim i suznim očima. Nije prisutna ospa po koži, ali se ne mekom nepcu može videti enantem.

                      Etanem                                                              Koplikove mrlje

Osipni stadijum

Osipni stadijum traje 5-6 dana. Pri kraju prvog stadijuma nastaje kratkotrajno poboljšanje i pad temperature, koje ubrzo prelazi u pogoršanje simptoma sa porastom telesne temperature i pogoršanjem opštih simptoma bolesti (dispneja, katar sluzokože, prekordijalni (presrčani) bolovi, bezvoljnost ili nemir.

Dijagnoza i diferencijalna dijagnoza

Dijagnoza morbila se postavlja na osnovu anamneze, epidemioloških podataka, kliničke slike i toka bolesti. Klinička slika morbila se često može mešati sa drugim bolestima kao što je rubeola, „peta bolest“ - (lat. erythema infectiosum),^[21] šarlah itd i zato je laboratorijska (serološka) dijagnostika najpouzdanija.

Terapija

Kako za morbile ne postoji specifičan lek, i danas je lečenje još uvek simptomatsko.

Prevencija

Kada je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) 1974. pokrenula Prošireni program imunizacije, u svetu je manje od 5% dece bilo imunizovano protiv 6 ciljnih zaraznih bolesti (tuberkuloza, difterija, tetanusa, veliki kašlj, dečja paralize i morbila). „Danas se u svetu preko 80% dece vakciniše protiv ovih bolesti pre navršenog prvog rođendana - u brojkama, vakciniše se preko 130 miliona dece godišnje. Rezultati sprovođenja ovog Programa su impozantni - procenjuje se da se na ovaj način godišnje spasi život najmanje 3 miliona dece, i da se sprečava invalidnost (slepilo, mentalna retardacija ...) dodatnih 750.000 dece.“ ^[31]

Zato je jedna od najpouzdanijih mera prevencije protiv morbila je imunizacija. Prema podacima SZO morbili su jedan od vodećih uzroka smrtnosti dece (mlađe od pet godina) u svetu, koja se može efikasno sprečiti vakcinom koja je dostupna već više od 40 godina. Mada je smrtnost od morbila na globalnom nivou redukovana za oko 75% u odnosu na 2000, u 2008. čak 38% smrtnih ishoda od svih bolesti koje su mogle biti sprečene vakcinacijom činili su morbili.

Prema najnovijim podacima, procenat vakcinacije drugom dozom vakcine protiv malih boginja (MMR vakcinom) je manji od 95 procenata u 15 od 23 zemalja Evropske unije i Evropskog ekonomskog područja.

                                                                                                 Teodora Trajkovic I5