Kuga (Yersinia pestis, crna smrt)

Kuga ("crna smrt") je veoma zarazna akutna bolest koju uzrokuje Yersinia pestis. Najčešće se ispoljava kao febrilni iimfadenitis ("bubonska kuga"), zatim kao plućni i septični oblik. Kuga je bolest glodara (uglavnom pacova), od kojih se ljudi zaraze ujedom buva. Mogućnost zaraze medu ljudima putem aerosola obavezuje na primenu posebnih izolacionih (karantiniskih) mera zaštite.






 

Kako se manifestuje kuga?

Klinička slika kuge se najčešće ispoljava kao regionalni limfadenitis (u vidu tzv. "bubona") koji prati bakterijemija (prisustvo bakterija u krvi), uzrokujući pneumoniju (zapaljenje pluća) i septikemiju.

Limfadenitis ("bubonska kuga"). Infekcija nastaje inokulacijom bacila ujedom zaražene pacovske buve. Tokom inkubacionog perioda od 2 do 8 dana, bacili dospevaju do regionalnih limfnih čvorova gde se razmnožavaju i uzrokuju

nakupljanje polimorfonuklearnih leukocita. Zapaljenjska reakcija razara njihovu strukturu i uzrokuje hemoragičnu nekrozu.

Bolest počinje naglo, povišenom temperatu­rom, drhtavicom, malaksalošču i glavoboljom. Istovremeno, ili vrlo brzo nakon pojave opštih znakova infekcije, u predelu regionalnog limfnog čvora se uočava karakteristična promena u vidu otekline koja se naziva "bubon". Buboni se najčešće javljaju  u  preponama,  gde  buve uglavnom žive, zatim u femoralnom predelu, aksili, ili na vratu. Koža iznad bubona je edematozna (otećena) i hiperemična (prokrvljena). Buboni su veličine od 1 do 10 cm, tvrde su konzistencije i veoma su osetllivi na dodir. Imaju izgled jajeta, mada se nekada mogu napipati kao grupice manjih oteklina. Izrazita bolnost bubona primorava bolesnika da drži ekstremitet u abdukciji. Istovremeno je uočljiv okolni edem tkiva, dok se na .površini kože mogu nekada videti promené u vidu pustule, vezikule ili eskara kroz koje se cedi gnojav sadržaj. Ukoliko je primenjena terapija, u toku nekoliko dana opšti simptomi infekcije se povlače, ali se buboni održavaju više nedelja. Buboni mogu fluktuirati tokom vremena.

Nelečeni bolesnici ispoljavaju znake septikemije i opšte toksemije, mogu biti letargični ili delirantni, temperatura je visoka (38.5-40°C).

Septična kuga. Bubomki oblik kuge gotovo uvek prati bakterijernija (prodiranje bakterija u krvotok), od koje zavisi prognoza bolesti. Masivno održavanje i r&sejavanje bacila krvnim putem uzrokuje septično stanje sa posledicama kao što su nastanak šoka i otkazivanje funkcije bubrega, respiratorna insuficijencija, diseminovana intravaskularna koagulopatija, obilno krvarenje i smrtni ishod. Bakterijemija se vrlo retko javlja u odsustvu iimfadenitisa (bubona). Smrtnost u septičnom obliku kuge je nekoliko puta veća u odnosu na bubonski oblik.

Plućna kuga. Plućni oblici kuge nastaju udisanjem bacila kuge (primarna pneumonija) ili usled bakterijemije u bubonskom obliku (sekun­darna pneumonija). Plućni oblik je veoma zara­zan, jer bolesnici iskašljavaju velike količine bacila, što je izraženije u primarnoj pneumoniji. Primarna pneumonija se klinički manifestuje kratkom inkubacijom, od 1 do 4 dana, brzim razvojem i najvećim letalitetom od svih oblika kuge. Uz povišenu temperaturu, javljaju se kašalj sa vodenastim, sluzavim, sluzavokrvavim ili sasvim krvavim ispljuvkom, bol u grudima, dispneja (otežano disanje), respiratorna i kardiovaskularna insuficijencija.

Radiografski se uočavaju mrljaste ili konsolidovane segmentalne bronhopneumonične promene, najpre jednostrano, koje se brzo šire obostrano, mogu da nekrozuju i prave šupljine.