Hipokrat s Kosa (o. 460. pr. Kr.– 380. pr. Kr.) bio je najpoznatiji antički grčki lekar.. Obično se smatra jednim od najistaknutijih ličnosti medicine svih vremena. Pripadao je školi asklepijada na grčkom otoku Kosu. U delima kojima mu se pripisuju (Corpus hippocraticum ili "Hipokratovi rukopisi") odvojio je znanost od magije i praznovera, skupio i kritički proradio iskustva egipatskih i grčkih lekara, te se stoga smatra ocem znanstvene medicine.
Hipokrat je smatrao da u razvoju svake bolesti postoje kritični dani. Dobro je opisao kliničke simptome pojedinih bolesti (npr. epilepsije i eklampsije, malarije, epidemijskog parotitisa) i neke kliničke sindrome (lice umirućeg, facies hippocratica).
Hipokrat je iznio pretpostavku da su duševni poremećaji rezultat obolelog mozga, i da je "sumanut čovek" zapravo bolestan čovek. U Hipokratovoj školi detaljno su opisani mozak s dvema polutkama, moždane ovojnice, ukršteni moždani sindromi, upala i tumor mozga itd. Na osnovi simptoma Hipokrat nije postavljao dijagnozu, nego prognozu bolesti. Uz medikamente u tretmanu duševnih bolesti (u to vreme koristili su se različiti biljni pripravci, opij, kanabis, rauvolfija i druge, empirijski nađene stvari) preporučavao je odmor, dijetu, gimnastiku, a kao najprikladniji lek - rad.
Insistirao je tome da lekar mora poznavati uslove u kojima bolesnik živi. Osnovna mu je misao bila da u lečenju treba podupriti prirodne otporne snage ljudskog organizma.
Po Hipokratovu mišljenju, karakteristike ličnosti određuju četiri telesna soka od kojih je sastavljen ljudski organizam: sluz, žuta žuč, crna žuč i krv. Zdravlje je dobro mešanje (eukrazija), a bolest je poremećaj u mešavini tih sokova (diskrazija). Takvo mišljenje izvršilo je glavni uticaj na Galena te kasnije i na srednjovekovnu medicinu.
Corpus hippocraticum je zbirka oko 60 sačuvanih medicinskih dela, većinom napisanih između 430. pr. Kr. i 200. po. Kr. Tu je zbirku zapravo napisalo nekoliko ljudi s različitim stajalištima možda u aleksandrijskoj knjižici gdje su se okupili pod Hipokratovim imenom. Nijedan od rukopisa koji je dio Corpusa ne može se smatrati da ga je sam Hipokrat napisao, a najmanje je jednog od njih napisao njegov šurak Polibije.
Važan je Hipokratov doprinos kirurgiji (repozicija iščašenih udova, operacija empijema). Slavno, starodrevno medicinsko pravilo pripisano Hipokratu je Primum non nocere ("najprije ne naškoditi"); drugo pravilo glasi Ars longa, vita brevis ("život je kratak, a umetnost je dugovečna"). Pod Hipokratovim imenom sačuvala se i zakletva starogrčkog lekara – asklepijada; ona sadržava principe lekarske etike, koji i danas imaju svoju vrednost.
.
Hipokrat je smatrao da u razvoju svake bolesti postoje kritični dani. Dobro je opisao kliničke simptome pojedinih bolesti (npr. epilepsije i eklampsije, malarije, epidemijskog parotitisa) i neke kliničke sindrome (lice umirućeg, facies hippocratica).
Hipokrat je iznio pretpostavku da su duševni poremećaji rezultat obolelog mozga, i da je "sumanut čovek" zapravo bolestan čovek. U Hipokratovoj školi detaljno su opisani mozak s dvema polutkama, moždane ovojnice, ukršteni moždani sindromi, upala i tumor mozga itd. Na osnovi simptoma Hipokrat nije postavljao dijagnozu, nego prognozu bolesti. Uz medikamente u tretmanu duševnih bolesti (u to vreme koristili su se različiti biljni pripravci, opij, kanabis, rauvolfija i druge, empirijski nađene stvari) preporučavao je odmor, dijetu, gimnastiku, a kao najprikladniji lek - rad.
Insistirao je tome da lekar mora poznavati uslove u kojima bolesnik živi. Osnovna mu je misao bila da u lečenju treba podupriti prirodne otporne snage ljudskog organizma.
Po Hipokratovu mišljenju, karakteristike ličnosti određuju četiri telesna soka od kojih je sastavljen ljudski organizam: sluz, žuta žuč, crna žuč i krv. Zdravlje je dobro mešanje (eukrazija), a bolest je poremećaj u mešavini tih sokova (diskrazija). Takvo mišljenje izvršilo je glavni uticaj na Galena te kasnije i na srednjovekovnu medicinu.
Corpus hippocraticum je zbirka oko 60 sačuvanih medicinskih dela, većinom napisanih između 430. pr. Kr. i 200. po. Kr. Tu je zbirku zapravo napisalo nekoliko ljudi s različitim stajalištima možda u aleksandrijskoj knjižici gdje su se okupili pod Hipokratovim imenom. Nijedan od rukopisa koji je dio Corpusa ne može se smatrati da ga je sam Hipokrat napisao, a najmanje je jednog od njih napisao njegov šurak Polibije.
Važan je Hipokratov doprinos kirurgiji (repozicija iščašenih udova, operacija empijema). Slavno, starodrevno medicinsko pravilo pripisano Hipokratu je Primum non nocere ("najprije ne naškoditi"); drugo pravilo glasi Ars longa, vita brevis ("život je kratak, a umetnost je dugovečna"). Pod Hipokratovim imenom sačuvala se i zakletva starogrčkog lekara – asklepijada; ona sadržava principe lekarske etike, koji i danas imaju svoju vrednost.
.
Нема коментара:
Постави коментар