Alergijski rinitis

Alergijski rinitis je upala sluznice nosa (mucosus nasi) koja nastaje kao imuni odgovor na alergene. Drugi organi kao što su oči (oculi), slušna truba (tuba auditiva), srednje uho (auris media), sinusi i ždrelo (pharynx) mogu biti pogođeni rinitisom samo kod pojedinaca. Razne materije iz okruženja mogu biti alergeni – od kućne prašine, grinja, kućnih ljubimaca, hrane, pa sve do polena, koji je kod alergijskog rinitisa najčešći iritant.

Organizam reaguje na preosetljivost alergena raznim simptomima.

Za sve češću pojavu alergijskog rinitisa zaslužno je i globalno zagrevanje. Posledica globalnog otopljavanja produžava sezonu cvetanja određenih biljaka, pa sezona alergija sada počinje već od februara i traje do novembra.

Kod osoba koje su bile izložene dejstvu alergena dolazi do produkcije velike količine antitela (IgE) koji se vezuju za receptore na površini ćelija u tkivima, kao i na ćelije koje se nalaze u krvi. Taj proces se naziva senzibilizacija.

Imuni sistem reaguje drugačije nego što je to uobičajeno: on identifikuje inače bezopasne supstance kao štetne i počinje da proizvodi veću količinu antitela. Zatim, prilikom ponovnog kontakta sa alergenom, antitela ga identifikuju i javljaju to imunom sistemu. Tada dolazi do oslobađanja histamina, leukotriena i prostaglandina u krvotok koji izazivaju reakciju imunog sistema.

Antitela su proteinske prirode i svaki alergen ih karakteriše.

Primećeno je da veliki broj pacijenata sa alergijskim rinitisom ima veću osetljivost prema alergenu nakon svakog sledećeg kontakta sa alergenom. Na primer, na početku sezone polena, potrebne su veće količine alergena iz prirode da bi došlo do alergijske reakcije, a tokom vremena pacijent počinje da reaguje čak i na vrlo male količine istog polena.

Simptomi alergijskog rinisa su veoma slični običnoj prehladi. Međutim, ako se javljaju duže od nedelju dana i u isto doba godine – najverovatnije je da je u pitanju alergijski rinitis. Sigurni znaci koje ćete lako prepoznati su: učestalo kijanje po nekoliko puta uzastopno, zapušen nos, curenje vodenog sekreta, svrab i crvenilo nosa i očiju, osećaj peckanja i suzenje, postnazalno curenje, hronični nadražajni kašalj, grebanje u grlu.

Alergijski rinitis se često udružuje sa drugim atopijskim bolestima, sinuzitisom, astmom, ekcemom, alergijskim konjuktivitisom. Česte posledice, kao što je upala srednjeg uha kao rezultat disfunkcije Eustahijeve tube, može doprineti pojavi migrenoznih glavobolja, a posledica pogrešno primenjene terapije može dovesti do anosmie, gubitka čula mirisa. Višegodišnje tegobe mogu da dovedu do oboljenja donjih disajnih puteva, do pojave polipa u nosu, čestih upala sinusa i konjuktivitisa. Takođe, alergije iz prirode mogu biti povezane sa alergijom na određenu hranu i dovesti do pojave ukrštenih alergija.

Kod alergijskog rinitisa javlja se vodenasti sekret iz nosa, uglavnom praćen svrabom nosa ili očiju, suzenjem očiju, kijanjem, dok je kod prehlade sekret iz nosa gust i obojen, a od drugih simptoma se javlja temperatura, bol u grlu i kašalj.

Simptomi kod prehlada traju od sedam do deset dana, a kod alergija mogu trajati nedeljama, mesecima ili tokom cele godine.

Simptomi polenske groznice, kako se još naziva alergijski rinitis, nisu bezazleni i utiču i na psihički poremaćej izazvan nesanicom i depresijom. Studije su pokazale da je najteže onima koji imaju polinozu, alergiju na polen biljaka, koja je praćena kijanjem i zapušenim nosem. Dešava se da osobe koje imaju alergijski rinitis gube koncentraciju, lako upadaju u depresiju, a deca usled nervoze popuštaju u školi. Umor, nesanica, poteškoće u radu i komunikaciji takođe su prateći simpotomi ove bolesti.

   

Cilj tretmana alergijskog rinitisa je umanjiti ili potpuno eliminisati alergijske simptome koji su posledica inflamatornog procesa.

Bolest se tretira istovremeno farmakološkim i nefarmakološkim putem, kao i imunoterapijom. Ukoliko nije moguće izbeći alergene (kao što je ambrozija), primena terapije je neophodna. Lekovi koji suzbijaju alergijsku reakciju su i lekovi koji se primenjuju u lečenju atopijskog rinitisa. To su: antihistaminici, dekongestanti, kapi za oči, nazalni sprejevi, imunoterapija. Zavisno od preporuke lekara (alergologa, otorinolaringologa) koristiće se jedan ili više od navedenih lekova.

Udruživanje više načina lečenja pomaže u ublažavanju simptoma. Komplamentarna medicina se sve češće preporučuje i od strane samih lekara. Homeopatija i akupunktura su se pokazale kao efikasne, a i fitoterapija (lečenje biljkama) je sve češći način lečenja alergijskog rinitisa. Dobre rezultate u terapiji dali su crni luk, kopriva, crni kim.

Kristina Milivojević I5