Варолијев (мождани) мост - Pons
Варолијев мост (мождани мост) повезује продужену мождину (medulla oblongata) и средњи мозак (mesencephalon). Варолијев мост са продуженом мождином и средњим мозгом гради мождано стабло. Варолијев мост има улогу у одржавању равнотеже и положаја главе и тела у простору пошто прима импулсе са рецептора апарата за одржавање равнотеже унутрашњег уха (auris interna). Такође мождани мост усклађује мимику лица, прима болне надражаје из коже лица, уха и зуба, садржи центре за жвакање, сисање, као и центре одбрамбених рефлекса сузења и трептања. Такође у Варолијевом мосту се налази и центар који прекида спонтан удисај и тиме регулише фрекфенцу дисања. Добио је назив по италијанском лекару Констанцу Варолију (1543-1575), који га је први описао.
*Мождани мост је проширени део можданог стабла који лежи на базиларном делу потиљачне кости између продужене мождине и средњег мозга. Иза можданог моста (pons) налази се мали мозак (cerebellum).Дуж предње стране можданог моста, а између продужене мождине и можданог моста избијају корени VI, VII и VIII можданог живца. Бочне стране можданог моста спојене су са малим мозгом и на њима се виде коренови V можданог живца.Задња страна можданог моста гради горњи део пода IV мождане коморе.
*Грађа можданог моста:
Мождани мост је изграђен од сиве и беле масе.Сиву масу можданог моста представљају: једра можданих живаца, ретикуларна формација и релејна једра.У понсу леже: једра, VII, VI и делимично V и VIII можданог живца. Ретикуларна формација је седиште важних центара (за жвакање и др.) Белу масу можданог моста изграђују бројни нервни путеви.
Теодора М. Ђурић I3
Варолијев мост (мождани мост) повезује продужену мождину (medulla oblongata) и средњи мозак (mesencephalon). Варолијев мост са продуженом мождином и средњим мозгом гради мождано стабло. Варолијев мост има улогу у одржавању равнотеже и положаја главе и тела у простору пошто прима импулсе са рецептора апарата за одржавање равнотеже унутрашњег уха (auris interna). Такође мождани мост усклађује мимику лица, прима болне надражаје из коже лица, уха и зуба, садржи центре за жвакање, сисање, као и центре одбрамбених рефлекса сузења и трептања. Такође у Варолијевом мосту се налази и центар који прекида спонтан удисај и тиме регулише фрекфенцу дисања. Добио је назив по италијанском лекару Констанцу Варолију (1543-1575), који га је први описао.
*Мождани мост је проширени део можданог стабла који лежи на базиларном делу потиљачне кости између продужене мождине и средњег мозга. Иза можданог моста (pons) налази се мали мозак (cerebellum).Дуж предње стране можданог моста, а између продужене мождине и можданог моста избијају корени VI, VII и VIII можданог живца. Бочне стране можданог моста спојене су са малим мозгом и на њима се виде коренови V можданог живца.Задња страна можданог моста гради горњи део пода IV мождане коморе.
*Грађа можданог моста:
Мождани мост је изграђен од сиве и беле масе.Сиву масу можданог моста представљају: једра можданих живаца, ретикуларна формација и релејна једра.У понсу леже: једра, VII, VI и делимично V и VIII можданог живца. Ретикуларна формација је седиште важних центара (за жвакање и др.) Белу масу можданог моста изграђују бројни нервни путеви.
Теодора М. Ђурић I3
Нема коментара:
Постави коментар