Depresija
Depresija je stara koliko i civilizacija. Ubraja se u najranije opisane bolesti u medicini. Reč depresija potiče od latinske reči deprimere, što znači pritisnuti, utisnuti ili udubiti.
Depresija se najčešće vezuje za osećanje tuge, medjutim ona pretstavlja mnogo više od obične tuge.
Nekada je čovek neraspoložen i to traje relativno kratko i to nije depresija. Postoje periodi života kada je čovek tužan, zbog nekog gubitka, smrti rodjaka, prijatelja ili je pretrpeo materjalni ili emocionalni gubitak, ta tuga traje kratko i lagano slabi. To takodje nije depresija.
Ako se tuga pojavi bez ikakvog razloga ili je nesrazmerna uzroku ili ako tuga ne prestaje ili se ponovo vraća, ako je čoveku teško da radi, da se druži, da spava, ne može više da se raduje životu, onda to više nije obično neraspoloženje , već je to depresija.
Klinička depresija se opisuje kao poremećaj sa fizičkim i mentalnim karakteristikama koje mogu da poremete sposobnost pojedinca da funkcioniše u društvu i radnom okruženju.
Depresija je stanje koje traje više od dve nedelje.
Depresija se često javlja kod osoba koje su imale bolna iskustva ili doživele degradaciju, poniženje ili sramotu ili su doživele neki gubitak.
Negativna osećanja nastala kao rezultat razočarenja ili gubitaka u detinjstvu, loša regulacija samopoštovanja, bes usmeren ka sebi i osećanja bespomoćnosti i beznađa su tipični za depresiju.
Ponavljanje iskustva iz detinjstva i nesvesna ranjivost predstavljaju osnovu za depresiju.
Rizik od razvoja depresije pretstavlja i to da li su neke osobe bile izložene optužbama psihološke ili socijalne prirode, kao što su iskustvo izdaje, prevare i laži.
Veliki rizik za nastanak depresije nekada predstavlja i nesigurnost u svoje potrebe, ciljeve i očekivanja od sebe i drugih ljudi iz svoje okoline. Nasledni faktor takođe igra veoma važnu ulogu u pojavi depresije.
Biološki faktori mogu takodje da doprinose da se pojavi depresija, na primer nedostatak neurotransmitera (npr. serotonina) u mozgu, snižen metabolizam i nedostatak sunca tokom zime.
Depresija ne može da se utvrdi laboratorijskim testovima. Takodje psihijatrija nema uslove da nekim modernim aparatom tačno utvrdi da li je kod nekog prisutna depresija ili ne.
Postojali su neki pokušaji da se depresija odredi snimanjem mozga posebnim tehnikama ali ti pokušaji nisu prihvaćeni kao pouzdani.
Da biste utvrdili da li ste depresivni i koliko ste depresivni, vaš lekar će vam postavljati pitanja o vašim osećanjima, njihovom nastanku i razvoju ali i kako i da li uopšte možete da izadjete na kraj sa njima.
Pomoću ovih pitanja, vaš lekar će sastaviti potpunu istoriju, kada je depresija počela, koliko dugo je trajala, koliko je teška, da li ste je imali pre i kako ste tada tretirani.
Lekar će vas pitati da li ste koristili alkohol ili droge, da li ste ikada razmišljali o smrti i samoubistvu, da li je neko u porodici imao depresiju i kako su oni tretirani.
Procena će takođe uključiti ispitivanje vašeg psihičkog stanje da se utvrdi način na koji razgovarate, kako razmišljate da li imate oslabljeno pamćenje i koncentraciju jer se to često javlja kod onih koji pate od depresije.
Glavni simptomi depresije su osećanje gubitka interesovanja i volje, energije i osećanje dugotrajnog i jakog umora.
Ostali simptomi su osećanje krivice, inferiorne misli, smanjeno samopouzdanje, suicidalne misli, teškoće sa koncentracijom, poremećaj psihomotorne aktivnosti (nemir, agitacija, uzbuđenje ili kočenje), poremećaj spavanja, gubitak apetita i mršavljenja.
Depresija definicija
Stanje tuge i neraspoloženja mora da traje najmanje 2 nedelje i ne bi trebalo da bude direktan rezultat fizičke bolesti ili bolesti zavisnosti.
Depresija osnovni simptomi:
- depresivno raspoloženje
- nedostatak zadovoljstva
- gubitak energije i osećanje hroničnog umora
Ostali simptomi depresije:
- smanjena koncentracija
- smanjeno samopoštovanje i samopouzdanje
- osećanje krivice i osećanje inferiornosti
- pesimističke misli o budućnosti
- planovi za budućnost su katastrofični
- poremećaj spavanja
- smanjenje ili gubitak apetita-nekada je apetit naglo pojačan
Čovek postaje depresivan kada:
- se simptomi razvijaju veoma brzo
- tegobe ometaju svakodnevni život
Različite vrste depresije
Blaga depresija
Postoje dva glavna simptoma i najmanje dva druga simptoma. Nema simptoma koji su teški. Pacijent obično mogu da rade sa manjim teškoćama u socijalnom ili radnom okruženju, obično ne prestanu da vode svoj svakodnevni život, ali im se sve čini teže da rade i sami sebi izgledaju manje vredni.
Umerena depresija
Postoje dva glavna simptoma i najmanje četiri druga simptoma. Nekoliko simptoma su teška. Pacijenti obično ne rade u i izbegavaju da budu na poslu ili u društvu.
Umerena depresija ima značajan uticaj na svakodnevni život čoveka.
Velika depresija
Postoje sva tri glavna simptoma i najmanje šest drugih simptoma. Nekoliko simptoma su veoma teški.
Pacijenti ne mogu funkcionisati socijalno ili na poslu, a često imaju probleme sa dnevnim i ličnim zadacima.
Zablude vezane za depresiju
- Da će depresija brzo proći sama od sebe, pa lečenje nije potrebno.
- Depresija je nešto što napada samo slabe i bespomoćne.
- Promenom okoline, proći će i depresija.
- Da čovek može sam da se izleći.
Нема коментара:
Постави коментар