PRVA DEKLINACIJA U LATINSKOM JEZIKU

                                                                 PRVA DEKLINACIJA

Po prvoj (a-) deklinaciji u latinskom jeziku se menjaju imenice i pridevi ženskog roda koji u genitivu jednine imaju nastavak -ae. Nominativ jednine ovih imenica i prideva ima nastavak -a.

Sve imenica u latinski jezik se navode na sledeći način: prvo se navodi nominativ te imenice (npr.

stella), a zatim i oblik za genitiv (stellae). Kada se navedu oblici za nominativ i genitiv, sledi rod imenice: m.(čita se maskulinum) za muški rod, f.(femininum) za ženski i n.(neutrum) za srednji rod. Zatim se navodi značenje reči. U praksi, to ovako izgleda:

stella, stellae f. - zvezda; femina, feminae f. - žena ; nauta, nautae m. - mornar ; itd.

Često se pribegava skraćenom navođenju reči. Ono se razlikuje samo po tome što se piše samo genitivni nastavak (kod imenica prva deklinacija je to nastavak -ae, kod druga deklinacija -us ili -um i dr.) Pa to izgleda ovako:

stella, -ae f. - zvezda; femina, -ae f. - žena ; nauta, -ae m. - mornar ; itd.

Međutim, kada su imenice nepravilne, kakav je slučaj sa imenicama treća deklinacija, navodi se pun oblik. Npr. rex, regis m. - kralj. Navođenje genitivnog nastavka i roda je obavezno pri navođenju reči u rečnicima, zbog postojanja homonima (npr. malus - zlo i malus - jabuka). Razlika u ovim rečima je u rodu (zlo je muškog a jabuka ženskog roda). Posebno je važno navođenje kod imenica četvrte deklinacije, jer je oblik za nominativ isti kao i nominativu druge deklinacije na -us.

broj - > V - padež	jednina	množina
nominativ	stĕllă	stĕllae
vokativ	stĕlla	stĕllae
genitiv	stĕllae	stĕllārum
dativ	stĕllae	stĕllīs
akuzativ	stĕllăm	stĕllās
ablativ	stĕllā	stĕllīs

Imenice prve deklinacije su ženskog roda. Imenice muškog roda su izuzetak. Muškog roda su imena muških lica, naroda, reka, kao i muških zanimanja: Mūrēnă, Dŏlābĕllă, Scaevŏlă1, Porsenă (lična imena), Sequănă (reka Sena), Hădrĭă (Jadransko more), Persă (Persijanac), agricŏlă (zemljoradnik), nauta(mornar),collega, pirata(gusar), poëta(pesnik), athleta i scriba(pisar). Arhaični oblici genitiva jednine sa završetkom -ās očuvani su u izrazima: pater familias (domaćin), mater familias (domaćica), filia familias, filius familia. U obliku za dativ-ablativ množine imenice dea, filia, liberta imaju nastavak -ābus ukoliko se jave uz isti padež imenica istog korena, muškog roda koje se menjaju po drugoj deklinaciji (filius, deus, libertus): deis et deabus (ili deis deabusque), filiis et filiabus (ili filiis filiabusque), libertis et libertabus (ili libertis libertabusque). Ove imenice ženskog roda dobijaju nastavak -abus da bi se razlikovale od imenica muškog roda koje glase istovetno u obliku za dativ-ablativ množine. Imenice amphora (vrč) i drachma, preuzete iz starogrčkog jezika, u genitivu množine obično imaju nastavak -um. Kod imenica složenih sa -cola i -gena pesnici koriste -um za nastavak genitiva množine (caelicolum, terrigenum).

                                                                                                     Aleksandra Novkovic I3