 |
| Gušterača |
Gušterača (pancreas) je veoma važna žlezda u sistemu organa za varenje. Dugačka je otprilike 15 cm, duguljastog oblika i pljosnata.
Sastoji se od:
- glave (caput pancreatis) sa produžetkom (processus uncinatus)
- srednjeg dela, tela (corpus pancreatis) i
- dugačkog, suženog dela, repa (cauda pancreatis).
Težine je između 50 i 150 g. Dobro je zaštićena i smeštena duboko u gornjem delu trbušne duplje (cavitas abdominalis), retroperitonealno, u visini drugog lumbalnog pršljena iza želuca (gaster) i dvanaestopalačnog creva (duodenum), neposredno ispred kičmenog stuba (columna vertebralis).
Gušterača obavlja dvostruku ulogu:
- izlučuje sokove potrebne za preradu hrane u crevima, koji se mešaju sa žuči iz jetre. To je egzokrina funkcija gušterače;
- u krv luči hormone, koji deluju u drugim delovima tela, što predstavlja endokrinu funkciju gušterače.
Egzokrina funkcija se ogleda u lučenju pankreasnog soka koji se preko Virsungovog izvodnog kanala izliva u nishodni deo dvanaestopalačnog creva. Pored ovog glavnog izvodnog kanala postoji još jedan pomoćni, Santorinijev izvodni kanal. Virsungov kanal se najčešće sjedinjuje sa glavnim žučnim putem (Ducus choledochus). Na mestu gde se ovi izvodni kanali ulivaju u silazni deo duodenuma postoji mala izbočina (papilla duodeni), oko koje se nalaze mišićna vlakna, koja grade Odijev sfinkter, mišić koji reguliše oslobađanje žuči i pankreasnog soka.
Dnevno pankreas čoveka izluči oko 2000 ml soka. Osnovni sastojci pankreasnog soka su enzimi za varenje hrane i najvažniji među njima su:
- tripsin,
- himotripsin,
- lipaza i
- amilaza.
Egzokrini pankreas sekretuje još i fosfolipazu, elastazu i ribonukleazu.
Tripsin i himotripsin učestvuju u varenju proteina pa se izlučuju u neaktivnom obliku, kao tripsinogen i himotripsinogen, da bi se aktivirali tek kada dospeju u tanko crevo. To su takozvani zimogeni enzimi. Prvo se pomoću crevne enterokinaze aktivira početna, mala količina tripsinogena pa zatim on aktivira preostalu količinu kako tripsinogena tako i himotripsinogena. Lipaza se, takođe, izlučuje u neaktivnog obliku, a aktivira se tek u tankom crevu pomoću žuči (stvara se u jetri i preko žučnih kanala dospava u duodenum). Lipaza deluje samo na emulgovane masti, a da bi se one emulgovale neophodna je žuč. Amilaza razlaže skrob.
Egzokrina funkcija i njena regulacija
Postoje tri faze u regulaciji lučenja pankreasnog soka:
- Cefalična faza:
- miris hrane
- ukus hrane
- izgled jela - vizuelna komponenta izaziva lučenje pankreasnog soka preko dejstva nerva vagusa ali hormon holecistokinin utiče na ove procese
- Želudačna faza - širenje zida želuca pod uticajem hrane aktivira vagus, a takođe i pokređe peristaltičku reakciju (peristaltika) uz pomoć bezuslovnih refleksa.
- Crevna faza
Lučenje pankreasnog soka vrši se samo posle dospevanja hrane u duodenum, a svoj maksimum dostiže tri sata po unošenju hrane. To lučenje je pod uticajem hormona sekretina koga stvaraju žlezde tankog creva kada sadržaj iz želuca dospe u njega. Sekretin iz tankog creva krvlju dospeva u pankreas gde izaziva lučenje pankreasnog soka bogatog vodom i bikarbonatima. Na lučenje ovog soka utiče još jedan hormon, holecistokinin-pankreozimin. Ovaj enzim relaksira Odijev sfinkter, što omogućava sekraciju pankreasnog soka i žuči, ali i stimuliše pankreas na lučenje soka bogatog enzimima. Ujedno holecistokinin inhibira aktivnost želuca, što, omogućava da se hrana koja je dospela iz želuca u duodenum adekvatno svari.
Pored hormonalne regulacije, pankreasni sok se luči i delovanjem bezuslovnih refleksa (pogled na hranu, miris hrane izazivaju tu sekreciju).
Endokrina funkcija i njena regulacija
Endokrina funkcija pankreasa ogleda se u radu endokrinih ćelija grupisanih u tzv. Langerhansova ostrvca. Ova ostrvca su razbacana po egzokrinom pankreasu i smeštena su između njegovih meškova. Najviše ih ima u repu pankreasa.
Ova ostrvca se satoje iz tri tipa ćelija: alfa, beta i delta. Beta ćelije izlučuju hormon insulin (lat. insula - ostrvo), dok alfa izlučuju glukagon. Insulin i glukagon su sa antagonističkim dejstvom: dok insulin smanjuje koncentraciju glukoze u krvi, glukagon je povećava.
Delta ćelije luče hormon somatostatin koji ihibira sekreciju ostalih hormona. Takođe pankreas sekretuje još jedan hormon amilin, koji reguliše brzinu resorpcije u gastrointestinaloom sistemu.
Povećana koncentracija glukoze (šećera) u krvi dovodi do pojačanog lučenja insulina pa on smanjuje nivo šećera u krvi. Kada se nivo glukoze smanji na normalu, smanjuje se i lučenje insulina. Međutim, kada se insulin nedovoljno izlučuje ili postoji rezistencija na njega dolazi do nagomilavanja glukoze u krvi, tj. hiperglikemije (vrednosti veće od 6,66 mmol/l) što dovodi do šećerne bolesti (diabetes mellitus).
Poremećaji funkcije pankreasa
- Akutno zapaljenje pankreasa (pankreatitis akuta).
- Hronično zapaljenje pankrasa (pankreatitis chronica)
- Rak, karcinom pankreasa
- Adenom endokrinog pankresa
- Razvojne anomalije pankreasa:
- podeljeni pankreas (pankreas divisum)
- prstenasti pankreas (pankreas anulare)
- ektopički pankreas
- Dijabetes tip jedan (diabetes mellitus typ I)
BOLESTI GUŠTERAČE
Akutni pankreatitis nastaje kada se enzimi gušterače zaduženi za varenje u tankom crevu aktiviraju na pogrešnom mestu, unutar pankreasa. Hronicni pankreatitis je dugotrajna upala gusterace koja se javlja kao posledica čestih, ponavljanih epizoda akutnog zapaljenja, ili pak kao hronično, postepeno oštećenje žlezde s upornim bolovima ili malapsorpcijom (otežanom apsorpcijom pojedinih hranIjivih materija u tankom crevu). U ovom stadijumu bolesti dolazi do progresivnog propadanja ćelija gušterače, a s vremenom se razvija i fibroza (prožimanje ovog organa vezivnim tkivom), što uzrokuje otkazivanje njenih funkcija.
AKUTNI PANKREATITIS KOMPLIKACIJE
Akutna upala gusterace retko ima težak tok i ne ugrožava pacijentov život. Ovo se dešava u slučaju težeg oštećenja tkiva, krvarenja u žlezdi, infekcije ili formiranja ciste.Teži oblik pankreatitisa ponekad uzrokuje akutno oštećenje drugih organa,najčešće pluća i bubrega, a lecenje pankreasa i pomenutih oboljenja se tada sprovodi u jedinicama intenzivne nege. Hronicna upala gusterace moze biti pracena eventualnim komplikacijama koje se razvijaju tokom godina, najčešće dijabetes,mada se ponekad javlja i steatoeja -smanjena apsorpcija masti u crevima.
UPALA GUŠTERAČE UZROCI
Zapaljenje pankreasa prouzrokuje nekoliko potpuno različitih faktora,ali treba znati da se češće javlja pankreatitis kod muškaraca nego kod žena.
PANKREATITIS ALKOHOL
Hronicni pankreatitis najčešće je izazvan prekomernim konzumiranjem alkohola, usled čega se enzimi za varenje oslobađaju ranije i u većim količinama nego stoje potrebno, što dovodi do oštećenja tkiva žlezde. Akutni pankreatitis u najvećem broju slučajeva posledica je začepljenja odvodnih kanala gušterače sitnim kamenčićima u žučnoj kesici i žučnim putevima. Pored zloupotrebe alkohola,što često uzrokuje i akutnu upalu gušterače, bolest može izazvati i prekomerno masna ishrana s mnogo mesa. Upala gusterace je ponekad posledica nekih drugih bolesti – cista ili tumora, povreda trbuha, kao i upotrebe nekih vrsta lekova (diuretici,kortikosteroidi).
KAKO DIJAGNOSTIKOVATI BOLESTI PANKREASA
Ukoliko posumnja na upalu gušterače,lekar će uputiti pacijenta na laboratorijske analize kojima se utvrđuje nivo vrednosti enzima pankreasa – amilaze i lipaze (kada je u pitanju upala gušterače vrednosti su trostruko više od normalnih, a amilaza je povišena i u mokraći). Takođe, više su vrednosti leukocita i šećera u krvi,dok je u slučaju hronične upale povišen nivo masti u stolici. Ponekad se, osim laboratorijskih analiza, rade i ultrazvuk gušterače, CT- kompjuterizovana tomografija , pa i snimanje magnetnom rezonancom, kako bi se uočile eventualne komplikacije i lakše odredio način lečenja. U slučaju hronične upale gušterače korisno je utvrditi i stepen nedovoljne apsorpcije hrane.
AKUTNI PANKREATITIS ISHRANA I PRIRODNO LEČENJE
Ishrana kod upale pankreasa je veoma značajna i uz pravilnu terapiju pomaže izlečenje.Osobe koje imaju pankreatitis se moraju strogo pridržavati tog specifičnog režima ishrane.On podrazumeva izbegavanje alkohola i određenih namirnica, potencijalnih alergena.To su prvenstveno mleko i mlečni proizvodi, pšenica, kukuruz, soja,kao i industrijska hrana, koja sadrži konzervanse i aditive. Korisno je jesti namirnice bogate antioksidansima, pre svega, sveže povrće (paradajz, kelj, spanać,paprike) i voće (trešnje i crno bobičasto voće, sveže ili u vidu ceđenog soka). Poželjno je izbegavati masnu hranu i meso, beli hleb, šećer i testeninu. Preporučuje se što češće konzumiranje ribe i belog ćurećeg i pilećeg mesa. Unos trans masti, kojih ima u pekarskim proizvodima,margarinu i industrijski prerađenoj hrani, treba svesti na minimum.
LEČENJE PANKREASA
Nažalost, ne postoje lekovi niti hirurške metode koji mogu vratiti pankreas u stanje pre bolesti. Stoga se pacijenti tokom lečenja, pa i kasnije, kako bi se sprečila ponovna upala gusterace, moraju pridržavati svih preporuka vezanih za hranu i terapiju.Kod većine obolelih uz pravilnu terapiju i ishranu bolest prolazi za 3 do 7 dana što je relativno brzo.Jedna od obaveznih mera je i konzumiranje veće količine tečnosti.
LEČENJE PANKREASA BILJEM
Akutni pankreatitis ili akutna upala gušterače se može ublažiti i preparatima od lekovitog bilja.Neke od tih biljaka su :koren sladića,smrekove bobe,ehinacea,sok od koprive i koren lincure i drugo. Da bi prirodna terapija bila delotvorna mora se sprovoditi i takozvana pankreatitis dijeta.
Kristina Milivojević I/5
Нема коментара:
Постави коментар