ZAŠTITA VODE OD ZAGAĐENJA

ZAŠTITA VODE OD ZAGAĐENJA

Zaštita vode je skup mera I aktivnosti kojima se kvalitet povrčinskih I podzemnih voda stiti I unapređuje. Prečišćavanje vode se vrsi taloženjem I filtriranjem.  U cilju zaštite vode zabranjeno je:

–          Unošenje opasnih Išstetnih materija

–          Unošenje čvrstih I tečnih materija koje mogu zagaditi vodu

–          Ispuštanje u kanalizaciju odpadnih voda koje sadrze štetne materije

–          Koriscenje napustenih bunara kao septicke jame.

ODVOĐENJE I PREČIŠĆAVANJE ODPADNIH VODA

Prečiscavanje odpadnih materijala, koji nastaju pri ljudskim aktivnostima zavisi uglavnom o kulturnom, socijalnom I tehničkom nivou neke zajednice. Gradnja kanalizaciskih sistema, kojima se prikupljaju odpadne vode I izgradnja uređaja za prečišćavanje odpadnih voda, dolazi iz potrebe za očuvanjem zdravlja I zaštite prirodne okoline. Rađeni su kanali I razni objekti za za snabdevanje plitkom vodom, za navodnjavanje, kao I za precišćavanje I odvođenje odpadnih voda. U srednjem veku je su kanalizacije postojale samo oko dvoraca ili crkvenih posada. Tek u 19. Veku počinje izgradnja sistema kanalizacija, koja se I danas koriste. Takodđe se razvija svest o resavanju odpadnih voda, jer je kvalitet vode veoma vazan za opstanak živog sveta. I da bi se voda sačuvala mora se dosta voditi računa o upravljanju odpadnim vodama.

Poznato je to da ljudske aktivnosti zagađuju vazduh, vodu I tlo. Osnovna namena čiščenja vode je sprečavanje zaraznih bolesti pri čemu različiti uticaju na vodu imaju:

–          MIKROORGANIZMI – bakterije, virusi…

–          NEPRIJATNI MIRIS – vodonik sulfide…

–          ORGANSKE MATERIJE – deterdženti, pesticidi, masti, ulja, fenoli…

–          TESKI METALI – Hg, Pb, Cd, Cu, Ni…

–          TERMALNI UTICAJU – vruća voda.

Odpadne vode se dele na komunalne, tehnološke I atmosferske. Navedene vrste voda se čiste različitim postupcima za prečišćavanje, koji se dele na:

–          Mehanicko čišćenje (sedimentacija, flotacija, filtriranje)

–          Fizičko čišćenje (koagulacija, flotacija, adsorpcija)

–          Hemisko čišćenje (neutralizacija, oksidacija, rdukcija)

–          Biološko čišćenje (aerobno, anaerobno).

Postupci prečišćavanja se najčešće dele na:

–          Mehaničko – kojim se uklanjaju krupne, rasprštene, neorganske materije I masnoce.

–          Bioloski postupak prečišćavanja iskorišćava aktivnost bakterija. Tako je u delovima bioloskog prečišćavanja stvoren eko-sistem sastavljen od grupa organizama u razlicitim fazama razvoja…

Srbija je jedan od najvećih zagađivača Dunava azotom (N) i fosforom (P), polazeći od podataka koje je objavila naša zemlja. Procenjeno je da Srbija godišnje izliva 7200 tona azota i 7000 tona fosfora, što predstavlja 13% od ukupnog zagađenja ove reke azotom i 14% od ukupnog njenog zagađenja fosforom. Ove vrednosti stavljaju Srbiju na treće mesto po količini azota i na drugo mesto po količini fosfora koja se uliva u vode Dunava iz svih zemalja dunavskog basena.