Гладијаторске борбе

Гладијаторске борбе (munera gladiatorum) до половине I века п.н.е. одржавале су се Circus-y maximus-у или на трговима на којима су подизане привремене ограде. Када су се Римљани досетили да споје основе за два позоришта, тако да су им ивице гледалишта приљубљене, створен је амфитеатар. Најстарији нама познат амфитеатар налази се у Помпеји. Саграђен је око 70. године п.н.е. и могао је да прими око 20 000 гледалаца, тј. становнике Помпеје и околине. На једној зидној слици у Помпеји приказана је туча која је 59. године н.е. избила између становика Помпеје и Нуцерије. Услед тог немилог догађаја амфитеатар у Помпеји био је на десет година дисквалификован из такмичења. У Риму је тек за време владавине цара Веспазијана започета изградња великог амфитеатра. Будући да је изграђен поред Нероновог колоса (велике статуе). овај

амфитеатар назван је Колосеум. Веспазијанов син Тит завршио је изградњу Колосеума и поводом тога организовао игре, које су трајале сто дана. У овом велелепном здању, које и данас краси Рим, 45 000 места било је предвиђено за седење и 5 000 за стаіање. На свакој улазници био је означен број улаза, реда и седишта.

Гладијатори су регрутовани махом из редова бивших ратних заробљеника, злочинаца осуђених на смрт, а каткад су то били и римски грађани жељни славе или новца. Будући немилосрдни борци и миљеници публике обучавани су у посебним гладијаторским школама.

Једна врста гладијаторских борби био је лов (venatio). Гладијатори су ловили разне звери, а сцена је била уређена тако да подсећа на природну средину дате животиње. Каткад су се одржавале и тауромахије, борбе човека и бика, налик на данашњу кориду у Шпанији. Ипак, главна атракција биле су хопломахије, борбе између људи. Гладијатори су често имали оружје карактеристично за одређене народе; нпр., они који су представљали Самнићане имали су мач (spathа) и штит (scutum), Трачане су представљали гладијатори са кривим сабљама (sica) и малим округлим штитовима (parma) итд.

У доба Царства, непосредно пре борбе, гладијатори, у пурпурним тогама, прилазили су царској ложи и цару одавали поштовање следећим речима: Ave imperator, morituri te salutant! (Здраво да си, царе! Поздрављају те они који ће умрети!)