Hypertonia ( Povišen krvni pritisak)

U mlađim godinama života krvni pritisak se normalno kreće između 80 50 mm živinog stuba (deca do 10 godina), odnosno između 100/60 mm (deca i omladina od 10 do 18 godina).

Prosečni sistolični pritisak (maksima, gornji pritisak) povećava se sa starošću od 18. do 80. godine. Prosečan dijastolični pritisak (minima, donji pritisak) povećava se kod muškarca između 45. i 55. godine, a kod žena između 55. i 64. godine. Može se reći da će oni koji su imali manji krvni pritisak u mladosti imati pretežno manji pritisak i u starosti.

Kao što se vidi do 45. godine muškarci obično imaju krvni pritisak viši nego žene, a posle 54. godine pritisak krvi je viši kod žena.

Dok je za jednog tridesetogodišnjaka krvni pritisak koji iznosi 150 95 mm visok, to se ne može reći i za osobu koja ima 70 godina i više.

Naročito je važno merenje donjeg krvnog pritiska (minime) i može se reći da su posledice utoliko značajnije ukoliko je taj pritisak iznad 90 mm pre 60. godine života.

Krvni pritisak nije u toku dana isti, već poraste od jutra do 5 ili 6 časova no podne za 10 do 15 mm, da bi 30 do 60 minuta posle toga ponovo pao na svoju prosečnu visinu.

Spavanje deluje na smanjenje krvnog pritiska, pa je taj pritisak najniži između 3 i 4 časa ujutro. Naglo buđenje i snovi mogu izazvati naglo i jako povišenje krvnog pritiska (na 170, pa i na 200 mm).

U normalnim slučajevima, a i u slučajevima niskog ili visokog krvnog pritiska krvni pritisak se povećava na velikim visinama, za vreme menstruacije, za vreme napona pri vršenju velike nužde, no ta povećanja nisu velika i nestaju i bez lekova.

Danas se smatra da postoji povećan krvni pritisak ako osoba mlađa od 40 godina (muškarci), odnosno 45 godina (žene), ima stalno pritisak viši od 140—150/90—95 mm.

Prema svom poreklu, povišen krvni pritisak — hipertenzija može da bude plućna, neurogena i renovaskularna.

Plućna hipertenzija javlja se kod nekih hroničnih oboljenja pluća (pulmonis) i kod plućnog srca.

Heypoiem hipertenzija javlja se bez osobitih uzroka. U početku ta je hipertenzija nestalna, povremena., a kasnije može da postane stalna. Za vreme nastupa povremene hipertenzije nastaje ubrzanje srčanog rada, znojenje i omaglica. Kod nekih osoba, naročito kod žena, koje imaju nestabilnu hipertenziju, javlja se povremeno crvenkasta i hladna koža sa pegama na licu i po prsima.

Penovaskularna hipertenzija ustanovljava se obično kod osoba mlađih od 40 godina koje imaju donji pritisak viši od 90 mm, odnosno kod osoba koje imaju donji pritisak viši od 100 mm bez obzira na svoju starost; kod osoba koje naglo obole od povećanja krvnog pritiska, a koji se sam ne smanjuje; kod osoba kod kojih povišenje krvnog pritiska nastupi posle napada bolova u bubrezima; kod osoba koje imaju stalno povećan pritisak iako uzimaju lekove.

Stepen hipertenzije obično se zasniva na tri elementa:

1. na postojanju i jačini promena na očnom dnu.

2. na postojanju i stalnosti dijastoličnog (minimalnog, donjeg) pritiska koji je veći od 90 mm (osobe mlađe od 40 godina), odnosno 100 mm (osobe starije od 45 godina).

3. na postojanju promena na životnim organima (srce, mozak).

Faze razvoja hipertenzije mogu da budu sledeće:

I faza: trajno povećan donji pritisak na, 90- 95 mm; suženje arteriola na očnom dnu; nema oštećenja unutrašnjih životnih organa.

II faza: donji pritisak stalno između 100 i 110 mm; oštećenje jednog ili dva od sledeća tri sistema: srčanog, bubrežnog, moždanog (proširenje srca, belančevina u mokraći, krvarenje u mozgu); značajnije suženje krvnih sudova na očnom dnu.

III faza: pored svega što je navedeno u II fazi, postoji stalni minimalni pritisak iznad 120 mm; izrazita oštećenost unutrašnjih životnih organa; značajna oštećenja krvnih sudova očnog dna sa krvarenjima i eksudatima.

IV faza: pored svih karakteristika II faze, javlja se stalan minimalni krvni pritisak iznad 130 i 140 mm; otok i krvarenja na očnom dnu; glavobolje.

Uzroci hipertenzije mogu da budu: nasleđe, starenje krvnih sudova, nepravilan rad nekih žlezda sa unutrašnjim lučenjem (npr. nadbubrežna žlezda), alkohol, gurmanska ishrana (premasna), slana hrana, okolina (život u porodici, stanje u preduzeću), zanimanje (hipertenzija je češća kod osoba koje obavljaju samb lakše fizičke poslove), psihički stresovi (rat) oštećenje bubrega i dr.

Prolazno povišenje pritiska može da nastane i od varenja hrane, straha, umora, hladnoće, vrućine, nadmorske visine, žučnog napada i sl. Ovo povišenje kema naročiti značaj i iznosi do 180/100 mm.

Naglo povišenje pritiska iznosi obično preko 200/140 mm. Puls postane tvrd, napet kao žica.

Javlja se vrtoglavica, zujanje i zvonjenje u ušima, a ponekad i padavica.

Naglo povišenje krvnog pritiska obično brzo prestaje, a s tim i svi ti znaci. Ukoliko je usled naglog povišenja pritiska nastalo krvarenje u mozgu, nastupa uzetost koja se veoma polagano popravlja. Pošto se krize mogu ponoviti, stanje ovakvih bolesnika je vrlo ozbiljno.

Stalno povišenje pritiska nastaje obično kod starijih osoba, od 45. do 70. godine, ali može da nastupi i pre 30. godine, pa i u dece.

Povišenje krvnog pritiska u nekim slučajevima ne izaziva nikakve poremećaje, dok u drugim poremećaji nastaju odjednom, a u trećim postepeno, što zavisi ne samo od visine pritiska već i od uzroka bolesti i stanja u kojem se nalaze bubrezi (renis) , srce (cor), arterije (arteriae) i dr.

Visina krvnog pritiska može da se menja iz dana u dan, ali se obično kreće oko iste visine i ne menja se mnogo. Bolesnici se žale na teškoće u glavi, naročito posle jela, na glavobolju u potiljačnom predelu, koja je obično najjača ujutro, i na zaboravnost. Javlja se zujanje i zvonjenje u ušima, nesanica (insomnia), nervoza, nesvestica. Obično se misli da su hipertoničari gojazni i rumeni; međutim, mnogi su, naprotiv, mršavi i bledi.

U većini slučajeva bolest se razvija postepeno. Mogu nastati i poboljšanja, koja su obično prolaznog karaktera. Vremenom se svi znaci pogoršavaju, tako da na kraju bolest postaje neizlečiva. Naročito je dosadna glavobolja (capitis), zatim zujanje u ušima, slabljenje sluha i vida, kao i zaboravnost.

U najgorim slučajevima, usled pucanja otvrdnulih krvnih sudova nastaje krvarenje (haemorrhagia) u mozgu. AKO je krvarenje lako i kratkotrajno, može nastati samo prolazna uzetost leve ili desne strane tela; ali ako je krvarenje obilnije, uzetost ostaje trajna, a ako je veoma obilno, nastupa smrt.

Visoki krvni pritisak opterećuje srce, i to naročito levu komoru i aortu. Nastaje proširenje aorte i leve srčane komore i slabljenje srčanog mišića, što izaziva osećaj gušenja (suffocationem). Ako pritisak krvi počne da pada bez lečenja, obično naglo, to je znak opasnog slabljenja srca, na se prema tome treba upravljati.

Pošto je hipertonija trajna i gotovo neizlečiva bolest (morbus), potrebno je da se krvni pritisak održava u što je moguće normalnijim granicama, a to se postiže umerenim životom, dijetom i lekovima. Treba se odreći obilnih obroka, masnoće, jakih začina, velike količine mesa, soli i hrane koja nadima creva ili izaziva zatvor. Neslana hrana je najbolja dijeta. Ako je pritisak vrlo visok, treba pribeći gladovanju, odnosno čisto voćnoj dijeti bez hleba i vode. Odlično deluju stroge voćne dijete, 1 do 2 dana nedeljno, sa ležanjem.

Svaka tečnost može da izazove povišenje krvnog pritiska; zato treba izostaviti iz ishrane razne supe, čorbe i čajeve, na i mleko, a naročito alkohol, pravi čaj i pravu kafu u većim količinama.

Sematski prikaz limfnih cydo: (1) limfni sudovi koji se nalaze neposredno u tkivu; (2) limfna proširenja (noduli) koja se nalaze duž čitavog puta limfnih kanala; (3) veći limfni kanali; (4) sabirni (glavni) limfni kanal

Mora se izbegavati svaki jači napor, kako fizički tako i intelektualni, a odmor od nekoliko dana, sa ležanjem u krevetu, može da pomogne više od svakog leka.

Pušenje je štetno.

Klimatsko lečenje u primorju za vreme vrućina i na većim nadmorskim visinama ne odgovara ovoj bolesti. Banjsko lečenje nije naročito efikasno, ali je boravak u banjskim mestima i šumovitim klimatskim predelima blagotvoran.

U toku lečenja hipertenzije upotrebljavaju se razni lekovi, čiji broj, tako reći, iz dana u dan raste. Lekari obično propisuju lekove koji sadrže jod (heksajodin injekcije, jodpepton kapljice, rastvor jodnih soli), alizatin, fenabarbiton, telupan i papaverin. U poslednje vreme koriste se lekovi koji imaju veoma različito dejstvo i sastav, a lekari ih propisuju prema vrsti i težini oboljenja. Tu spadaju, između ostalih, rezerpin, esidreks, aldomet, ismelin, hideržin itd. Daju se i sredstva za čišćenje radi održavanja redovne stolice, a i radi izlučivanja viška tečnosti iz tela.

U slučaju potrebe, naročito ako se predviđa pucanje krvnih sudova u mozgu, ili je ono već nastalo, može se pustiti krv. Krv (sanguis) može da pusti samo lekar.

I kad krvni pritisak padne, treba održavati dijetu i hig ijenski režim. inače se pritisak brzo vraća, a svako vraćanje krvnog pritiska može izazvati nemile i neizlečive posledice.

                                                                                      Teodora Trajkovic  I5