Hipofiza

ХИПОФИЗА

Хипофиза је мала (око 1cm) ендокрина жлезда на бази мозга, у коштаном удубљењу названом “турско седло” (sella turcica). Хипофиза лучи хормоне под дејством хормона хипоталамуса, са којим је и спојена преко питуитарне петељке, затим аутономног нервног система и повратне спреге ендокриних жлезда на које делује. Некада је хипофиза називана “газдом” у ендокрином систему, управо због тога што многобројни хормони који у њој настају, регулишући рад других ендокриних жлезда, утичу на велики број разноврсних физиолошких процеса. Данас, када је откривено да рад хипофизе зависи од хормона који до ње доспевају из хипоталамуса, не може се више употребљавати овај епитет. Неки научници су чак склони да хипофизу сада зову “слугом” хипоталамуса, потенцирајући тиме значај сигнала који долазе из мозга и преко хипоталамуса регулишу рад хипофизе. Међутим, имајући у виду да неке ендокрине жлезде уопште не стоје под регулаторном улогом ни хипоталамуса ни хипофизе, није правилно употребљавати ниједан од поменутих епитета.

Хипофиза је физиолошки подељена на два режња: предњи - аденохипофизу и задњи неурохипофизу, између којих се налази мало, код људи готово закржљало подручје - средњи део (pars intermedia). Два режња су различитог ембрионалног порекла: аденохипофиза потиче од ћелија епитела ждрела, док неурохипофиза настаје из нервног ткива хипоталамуса.