Eutanazija (grč. εὐθανασία; "dobra smrt": εὖ, eu; "dobra" – θάνατος, thanatos; "smrt") je ubistvo iz milosrđa ili samilosti. Omogućavanje lake i bezbolne smrti neizlečivim bolesnicima koji trpe neizdržive bolove.Većina pravnih sistema to smatra ubistvom, iako u mnogim jurisdikcijama lekar može zakonito da odluči da ne produži pacije ntov život ili da izda lekove koji ublažavaju bol čak i kada skraćuju život pacijenta. Udruženja koja se zalažu za zakonitu eutanaziju postoje u mnogim zemljama Eutanazija može biti:
1. voljna eutanazija kada sama osoba koja želi eutanaziju smatra da je njen život nedostojan življenja
2. nevoljna eutanazija kada osoba nije u stanju da odluči sama da li želi eutanaziju ili ne.
3. eutanazija protiv nečije volje kada se volja osobe uopšte ne uzima u obzir.
Treba napraviti razliku između eutanazije i potpomognutog samoubistva. Eutanazija predstavlja čin prekidanja nečijeg života od strane lekara, a potpomognuto smoubistvo je kada lekar obezbeđuje sredstvo kojim će osoba sama izvršiti samoubistvo. U prvom slučaju uloga lekara aktivna, a u drugom je pasivna. U nekim zemljama postoje javne kontroverze oko moralnih, etičkih i pravnih pitanja eutanazije. Nadležnosti gde je eutanazija zakonita obuhvata sledeće zemlje: Holandija, Kanada, Kolumbija, Belgija i Luksemburg. Zagovornici legalizacije eutanazije obično nalaze opravdanje za svoj stav u postojanju terminalnih bolesnika, stavljaju naglasak na ublažavanje patnje i očuvanje telesnog integriteta, samoopredeljenja, i lične autonomije.Protivnici eutanazije zastupaju stav da se danas u eri savremene medicine bolovi mogu eliminisati lekovima i hiruškim metodama.
Нема коментара:
Постави коментар