СИСТЕМ ОРГАНА ЗА ВАРЕЊЕ (делови пробавног система човека и обољења)

             SISTEM ORGANA ZA VARENJE             
Систем органа за варење (дигестивни систем или цревни систем) се састоји из низа узастопних делова у којима се одвијају поједине фазе варења и апсорпције. Црево је причвршћено за телесни зид трбушном марамицом – мезентером. Цревни канал сачињавају: усна дупља, ждрело, једњак, желудац, танко црево, дебело црево и анални отвор (ректум).

Пробавни систем човекa

Усна дупља (cavum oris) је почетни део пробавног система, а има и улогу у дисању. У усној дупљи се налазе помоћни органи за варење:

• зуби,
• језик,
• пљувачне жлезде,
• крајници (само код сисара).

Омеђују је горња и доња усна (labium superius et inferius), образи (buccae), тврдо и меко непце (palatum durum et molle), са којег се спушта непчана ресица, са чије се обе стране спуштају непчани лукови, између којих се налази непчани крајник (tonsilla palatina), по један са сваке стране. Доњу границу уста чини језик и мишићи смештени испод њега, који чине тзв. усну дијафрагму.

Ждрело 

Усна дупља се наставља на ждрело (pharynx) које прелази у једњак. Управо у ждрелу се укрштају пробавни и респираторни систем - с предње стране налази се гркљан, а са стражње једњак. Раздваја их хрскавичави грлени поклопац, који се налази уз основу језика. Ждрело је такође повезано са средњим увом помоћу Еустахијеве трубе и са носном дупљом преко носних отвора хоана

Једњак

Једњак (oesophagus) је мишићна цев дужине 20-30 цм, која проводи храну до желуца.

Желудац
Желудац (venriculus, gaster) представља проширени део црева у коме се храна нагомилава и започиње варење да би се затим постепено пропуштала у црево. Налази се у горњем делу трбушне дупље, испод дијафрагме. На желуцу се разликују два дела: кардијални (део где једњак прелази у желудац) и пилорични (граничи се са дванаестопалацним цревом). На тој граници налази се кружни мишић који контролира проток хране кроз тај орган. Зидови желуца грађени су од глатких мишића и изнутра обложени слузокожом богатом жлездама. Он повремено врши покрете, што поспешује мешање хране и лакше деловање ензима, као и пражњење садржаја у дванаестопалачно црево. Желудачне жлезде производе желудачни сок, који осим воде и минералних соли садржи ихлороводоничну киселину и ензиме.

Желудачни сок даје киселе реакције. Ензими који су присутни у њему су пепсин, лабфермент и мања количина липазе. Пепсин разлаже протеине, а њихова даљња разградња до аминокиселина одвија се у идућим деловима пробавног система. Лабфермент груша млеко и омогућава његову даљњу разградњу помоћу пепсина и осталих ензима. Липаза у желудац доспева из дванаестопалачног црева отварањем кружног мишића (pilorusa). У желуцу се масти врло слабо разлажу. Хлороводонична киселина даје киселу реакцију и омогућава рад ензима, а има и заштитну улогу јер неутрализира активност неких бактерија које са храном доспеју у желудац.

Танко црево

Танко црево се дели на три дела: дванаестопалачно црево (duodenum), празно црево (jejunum) и усукано црево (ileum). Почетни део танког црева је дванаестопалачно црево, у који се уливају одводи јетре и панкреаса. Танко црево је најдужи део дигестивног тракта, са дужином између 5 и 7 метара. Због тога је оно изувијано у велики број вијуга наслаганих једна на другу. У танком цреву, у којем је средина алкална, одвија се и довршава потпуна пробава свих преосталих састојака хране. У зиду тог црева налазе се жлезде које луче велике количине слузи и ензиме. Слуз као омотач штити цревну слузокожу од дејства ензима. Такођер је присутан велики број цревних ресица, које су значајне за реапсорпцију сварене хране. Материје које помажу у пробави хране у танком цреву су панкреасни сок,цревни сок и жуч.

Панкреасни сок луче станице панкреаса (гуштераче). Он садржи протеолитичке елементе (разграђују протеине до полипептида, мањим делом до аминокиселина), амилазу (разграђује скроб до малтозе), малтазу (разграђује малтозу до гликозе) и липазу (разграђује масти на глицерин и масне киселине). Присутни су и неактивни проферменти (трипсиноген и химотрипсиноген) који се активирају и делују као трипсин и химотрипсин. Полипептидазе разграђују полипептиде до аминокиселина.

Цријевни сок се лучи из жлезда из сва три дела танког црева. Базне је реакције, а осим воде и минералних соли садржи и ензиме полипептидазе, дипептидазе (ерепсин), нуклеазе, сахаразу, малтазу и лактазу. Поли- и дипептидазе разлажу поли- и дипептиде на аминокиселине. Нуклеазе разлажу нуклеинску киселину. Сахараза разлаже сахарозу, малтаза малтозу и лактаза лактозу.

Жуч је производ ћелија јетре. Она омогућава варење масти јер стварањем емулзије масти она олакшава рад ензима липазе.

Јетра

То је највећа жлезда у организму кичмењака (код човека око 2 кг масе). Јетрин секрет је жуч која се сакупља у жучној кеси, а одатле кроз жучни канал излива у дуоденум. Жуч не садржи ензиме, али омогућава варење масти тако што врши њихову емулзију (разбија их на ситне капљице). Поред тога јетра обавља још низ значајних функција:

• у њој се гликоза претвара у гликоген;
• представља складиште витамина и гвожђа;
• трансформише отровне материје у неотровне (сва крв из црева прво пролази кроз јетру па затим улази у општи крвоток) и др.
  

Панкреас

Панкреас (гуштерача) лежи у кривини дванаестопалачног црева. Из њега се лучи панкреасни сок чији су садржај и функција назначени у тексту о танком цреву.

Дебело цревo

Дебело црево састоји се од три дела: слепо црево (intestinum caecum), оквирно дебело црево (intestinum colon) и право црево (intestinum rectum). Дуго је око 1,6 m и смештено је око танког црева.

Четири до пет сати након уноса хране, до дебелог црева доспева њезин несварени део - вода и соли. У њему се налази мноштво бактерија које имају способност синтезе витамина које организам апсорбује. У дебелом цреву се врши реапсорпција воде и соли и прикупљање несварених остатака пре њиховог избацивања. Будући да дебело црево нема властитих ензима, преостало варење врши се уз помоћ ензима из танког црева. Садржај се у дебелом цреву задржава осам до дванаест сати, након чега долази до његовог избацивања, тј. дефекације.

Обољења пробавног система

За правилно функционисање пробавног система најважнији фактор је исхрана, тј. избалансирано узимање хране. Гладовање и недостатак појединих храњивих материја узрокују недостатак енергије, што утиче на друге органе или системе органа. То нарушава и рад самог система органа за варење. Смањење узимања хране испод минимума потребног за одржавање здравља доводи до опасне потхрањености.

Усна дупља
Недостатак пљувачке, слабост жвакаћих мишића или недостатак зуба отежавају процес механичке обраде хране и гутања, па тиме отежавају нормалан унос хране. Усне, због своје изложености разним утецајима, подложне су многим оболењима, претежно узрокованим инфекцијама. Тежа оболења попут рака јављају се због пушења или због излагања штетним агенсима.

На зубима се често јављају оболења, као што су каријес и парадонтоза. Због њих се јављају и последице у остатку пробавног тракта, али и у другим системима.

Пролаз хране кроз ждрело, као рефлексна радња, може бити отежан поремећајима одређених нерава и мускулатуре. Узроци могу бити нека тежа оболења (дистрофија мишића, полиомиелитис итд.).

Желудац
Због велике количине хлороводоничне киселине у желуцу, на његовој унутрашњој површини налази се много слузи која штити зидове од саморазлагања. Међутим, та слузница је склона упали (гастритису), која може бити узрокована алкохолом или неким лековима. Гастритис се може закомпликовати желудачним чиром или желудачним крварењем. Они се лече неколико недеља, али упорнији облици прелазе у хроничне чиреве. Хроничне чиреве треба пажљиво пратити због могућег малигнитета/злоћудности. Настајању чирева погодују емоционални стресови, наследна склоност, претерано уживање алкохола и духана, неки лекови и хормони, повећано лучење желудачног сока и сл. Симптоми су: бол у горњем делу трбуха између оброка, кисео окус у устима, жгаравица и непријатно подригивање. Перфорација чира и последична упала трбушне марамице (потрбушнице) могу изазвати смрт.

Црева

Већ на почетку црева, у дуоденуму, могу настати тзв. улкусна поља. Међутим, ту су чешћи упални поремећаји. Малигне промене су ту врло ретке.

Дебело црево често је под упалама, нарочито инфективним, као што је бациларна дизентерија. Улцеративни колитис је хронично оболење којим се оштећује мукоза дебелог црева, а може се проширити и на ректум. Тада је пролив редовно попраћен крвљу и слузи из оштећене слузнице (мукозе) црева. Уколико се не лечи, може доћи до карцинома дебелог црева. Такође треба споменути ређу, али опаснију дивертикулозу, при којој се на зиду црева јавља испупчење, те на том месту долази до застоја цревног садржаја и упала. Његово прскање и изливање садржаја изазива упалу потрбушнице, обично са смртним исходом.

Хемороиди су вариокозна проширења вена аналног канала. Могу се јавити неугодна крварења са компликацијама.

Упала потрбушнице (перитонеума) дешава се када садржај из црева прође кроз њихов зид, али може бити узрокована и бактеријама доспелим из крвотока, лимфе, или неке трбушне ране.

Због упале панкреаса и компликација са жучним путевима у дуоденуму може доћи до неразлагања протеина и масти. Излучени хормони тада могу да изазову аутогестију (саморазлагање) панкреаса.

Упала слепог црева се може проширити, па гнојна упала црвуљка, уколико се разлије по трбушној шупљини, може имати фаталан исход.

Кретање хране кроз пробавни систем може из различитих разлога бити успорено или убрзано. Споро кретање фекалних маса назива се опстипација, а настаје услед слабљења рефлекса дефекације, атрофије глатких мишића дебелог црева, нередовног пражњења црева, одређених врста хране и потешкоћа при њиховом варењу. У супротности с тиме, пребрз пролазак хране кроз црева назива се пролев (диареа). То се дешава због поремећаја у реапсорпцији храњивих материја из хране. Главни узроци пролева су разне инфекције и инфективне болести (ентеритис, колера..), претерана емотивна стања итд.

Заразно бактеријско оболење пробавног тракта, трбушни тифус, преноси се зараженом храном и водом. Тада долази до упале слузнице танког црева и настају чиреви, који могу изазвати тешка крварења црева. Симптоми су главобоља, висока температура и опћа слабост.

У Азији је распрострањена колера, која у Европи претежно није присутна.

У пробавном систему човека често се могу настанити и одређени паразити, а међу њима треба споменути тракавицу, трихину и дечију глисту. Дечија глиста се у тело уноси у виду јаја преко недовољно опраног и термички необрађеног поврћа и због нехигијенских услова. Она изазива бол у трбуху, недостатак апетита, вртоглавицу, главобољу, поремећаје варења итд. Најбоље се превентира одржавањем хигијене и прањем намирница.