Болести хипофизе

Дефиниција

Хипофиза или питуитарна жлезда састоји се од предњег и задњег режња, чија је активност под утицајем хипоталамуса. Предња хипофизна жлезда управљају неурохормони синтетисани у хипоталамусу, а фронтална хипофиза - аденохипопхиза - регулише секрецију хормона из периферних ендокриних органа; тироидне жлезде, надбубрежне жлезде, сексуалне жлезде и раст и лактацију. Задњи режањ хипофизе - неурохипофиза - састоји се од делова нервних ћелија које су пореклом из хипоталамуса и на тај начин регулише метаболизам воде, лучење млека и контракције материце.

А) Болести предње хипофизе

1. хипофункција

Смањено лучење хормона хипофизе може бити генерализирано, па се говори о хипопитуитаризма или може бити узроковано мањком једног или више хормона хипофизе.

Генерализовани хипопитуитаризамје синдром ендокриног дефицијенције због делимичног или потпуног губитка функције хипофизе. Узроци могу бити различити од развоја тумора хипофизе, запаљенских и аутоимунских процеса до идиопатског (непознатог узрока) дефицијенције хипофизе хипофизе. Симптоми и знаци хипопитуитаризма одговарају основној болести, као и симптомима и знацима који проистичу из недостатка одређеног хипофизног хормона. Почетак болести може бити драматичан и драматичан, али обично иде постепено, тако да се болест не препознаје одмах. Обично се наводи да прво долази до смањивања гонадотропних хормона (полни хормони), затим настаје поремећај и губитак хормона раста (ХР), а напослетку се смањују тиреотропин (ТСХ) и адренокортикотропни хормон (АЦТХ). Генерализовани недостатак хормона хипофизе мора бити доказан пре него што пацијент почне да се лечи за хормонску замену.

2. Хиперфункција

Прекомерно излучивање хормона хипофизе назива се хиперпитуитаризам, а најчешћи хормони који се притом прекомерно луче су хормон раста (ХР), пролактин и АЦТХ. Повећано лучење ХР-а резултира појавом гигантизма и акромегалије , а најчешће је узроковано постојањем аденома (жлезданог тумора) одговарајућих ћелија хипофизе. Сувишак ХР-а може се јавити у било које доба, но најчешће се јавља између 30. и 50. године живота. Ако се прекомерно излучивање јави у детињству пре потпуног затварања епифиза (делова костију важних за раст) настаје питуитарну гигантизам , прекомерни раст. Ако се повећани ХР појави након затварања епифиза, настају грубе црте лица, те задебљања шака и стопала, што су први знаци болести а назива се акромегалија. Остали симптоми укључују косу, грубију и тамнију кожу, прекомерно знојење и прекомерни доњи мандибуларни раст - прогностизам.

Б) Болести постериорне хипофизе

Задња хипофизна жлезда је одговорна за секрецију антидиуретичког хормона или вазопресина (АДХ). Болешћу задњег режња хипофизе смањује се ниво вазопресина због чега се излучују прекомерне количине врло разређеног урина (полиурија), а истовремено је присутна прекомерна жеђ (полидипсија). Болест се назива централни дијабетес или диабетес инсипидус и карактерише је прекомерно пијење и прекомерно мокрење. Лечење може бити хормонално када се користе хормоналне супституције или нехормонални третмани када се користе лекови за спречавање прекомерног уринирања.