Матичњак

                                                            Матичњак 

Матичњак (пчелиња трава, маточина, пчелињак, лимун трава) или лат. Melissa officinalis је лековита, ароматична биљка из породице уснатица (Lamiaceae).

Ова биљка се традиционално употребљава у српском народу. Етарско уље је седатив (средство за умирење) и карминатив (средство против надувености стомака), а може и да се утрљава споља против реуматизма и неуралгија.

 Веома је цењено у парфимеријској индустрији, а и користе се против убода комараца. Поред у ове сврхе, матичњак се користи и код неурозажелудачно-цревног система, психовегетативних болести срца, мигрене. Доказано је и његово антимикробно дејство посебно на вирусе херпеса.

Вишегодишња зељаста биљка са кратким ризомом и подземним столонама. Стабло је усправно, длакаво или голо и четворострано.

 Листови су светлозелени, јајасти са ободом који је грубо тестераст и распоређени су наспрамно. Цветови су сакупљени по 3-10 у пазуху вршних листова. Цветови су двоусни бели, светлољубичасти или жути. 

Биљка мирише на лимун, отуд назив лимунова трава. Назив пчелиња трава биљка је добила јер су чести посетиоци пчеле. У питању је вишегодишња биљка, чији је век трајања од 5 до 10 година. Формира жбун, бокори се. 

Из семена се производи расад, који се расађује на 25 цм. Расађивање може да се спроведе и преносом већ оформљеног корена тј. подземног дела биљке на нову парцелу. Биљка се коси најмање 2 пута годишње. Може да буде и врло декоративна саксијска биљка, пријатног мириса.


                                                                                  МАРИЈА ЖИВКОВИЋ  1/3

Aspirin

Terapijske indikacije

Aspirin protect gastrorezistentne tablete koriste se za upotrebu u sledećim slučajevima, na osnovu njihovog svojstva inhibicije agregacije trombocita:

Potrebno je konsultovati lekara pre nego što se lek primeni prvi put.

• Za smanjenje rizika smrtnosti kod pacijenata kod kojih se sumnja na akutni infarkt;
• Za smanjenje rizika od morbiditeta i mortaliteta kod pacijenata koji su ranije imali infarkt miokarda;
• Za sekundarnu prevenciju moždanog udara;
• Za smanjenje rizika od pojave tranzitornih hemijskih napada (TIA) i moždanog udara kod pacijenata koji pate od TIA;
• Za smanjenje rizika od morbiditeta i smrti kod pacijenata sa stabilnom i nestabilnom anginom pectoris;
• Za prevenciju tromboembolije posle vaskularne operacije ili hirurške intervencije, npr. PTCA, CABG, karotidne endarterektomije, arteriovenskih šantova kod pacijenata na dijalizi;
• Za profilaksu tromboze dubokih vena i plućne embolije posle dugotrajne imobilizacije, npr. posle većeg hiruškog zahvata;
• Za smanjenje rizika od pojave prvog infarkta miokarda kod ljudi sa faktorima rizika za oboljevanje od kardiovaskularnih bolesti, npr. dijabetes melitusa, hiperlipidemije, hipertenzije, gojaznosti, pušenja, starosti.

Doziranje i način primene

Pre prve primene leka u navedenim indikacijama, neophodno je konsultovati lekara. Uobičajeno doziranje prilikom dugotrajne upotrebe acetilsalicilne kiseline je 100 do 200 mg jednom dnevno. U nekim slučajevima, pogotovo pri kratkotrajnoj primeni leka, može biti preporučljiva i primena većih doza, do 300 mg dnevno. U tim slučajevima, lek se može izdavati isključivo na recept.

Za smanjenje rizika smrtnosti kod pacijenata kod kojih se sumnja na infarkt miokarda:

100 do 200 mg dnevno ili 300 mg svakog drugog dana. Prvu tabletu trebalo bi sažvakati kako bi se postigla brža resorpcija.

Za smanjenje rizika od morbiditeta i mortaliteta kod pacijenata koji su ranije imali infarkt miokarda:

100 do 300 mg dnevno

Za sekundarnu prevenciju moždanog udara:

100 do 300 mg dnevno

Za smanjenje rizika od pojave prolaznih ishemijskih napada (TIA) i moždanog udara kod pacijenata koji pate od TIA:

100 do 300 mg dnevno

Za smanjenje rizika od morbiditeta i smrti kod pacijenata sa stabilnom i nestabilnom anginom pektoris:

100 do 300 mg dnevno

Za prevenciju tromboembolije posle vaskularne operacije ili hirurške intervencije, npr. PTCA, CABG, karotidne endarterektomije, arteriovenskih šantova:

100 do 300 mg dnevno

Za profilaksu tromboze dubokih vena i plućne embolije posle dugotrajne imobilizacije, npr. posle veće operacije:

100 do 200 mg dnevno ili 300 mg svaki drugi dan

Za smanjenje rizika od pojave prvog infarkta miokarda kod ljudi sa faktorima rizika za oboljevanje od kardiovaskularnih bolesti, npr. dijabetes melitusa, hiperlipidemije, hipertenzije, gojaznosti, pušenja, starosti:

100 do 200 mg dnevno ili 300 mg svaki drugi dan

Primena leka Aspirin protect kod dece je kontraindikovana (videti odeljak 4.3).

Način primene:

Za oralnu upotrebu. Gastrorezistentne tablete trebalo bi uzimati po mogućstvu uz obrok, uz dosta tečnosti.

Kontraindikacije

Acetilsalicilna kiselina ne sme se koristiti u slučajevima:

• preosetljivost na acetilsalicilnu kiselinu, salicilate ili na bilo koji drugi sastojak leka (videti "Lista pomoćnih supstanci"),
• ranije prisutnih astmatičnih napada koje je prouzrokovala primena salicilata ili supstanci koje imaju slično dejstvo, prvenstveno nesteroidnih antiinflamatornih lekova,
• aktivnih peptičkih ulkusa,
• hemoragijske dijateze,
• ozbiljnog renalnog oboljenja,
• ozbiljnog hepatičkog oboljenja,
• ozbiljnog oboljenja srca,
• kombinacije metotreksata u dozama od 15 mg nedeljno ili većim (videti "Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija"),
• poslednjeg trimestra trudnoće (videti “Primena u periodu trudnoće i dojenja”),
• kod dece mlađe od 16 godina, sa izuzetkom prevencije tromboze u kardijalnoj hirurgiji.

Posebna upozorenja

Acetilsalicilnu kiselinu trebalo bi koristiti naročito pažljivo u sledećim slučajevima:

• prekomerna osetljivost na ostale analgetike / antiinflamatorna sredstva / antireumatike i kod postojanja ostalih alergija,
• ranije prisustvo gastrointestilanih ulkusa uključujući hronične ili rekurentne ulkuse ili ranije prisutnih gastrointestilanih krvarenja,
• uz propratnu terapiju antikaogulantnim sredstvima (videti deo “Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija”),
• kod pacijenata sa oštećenom renalnom funkcijom ili kod pacijenta sa oštećenom kardiovaskularnom funkcijom (npr. renalna vaskularna oboljenja, kongestivna srčana insuficijencija, deplecija volumena, velike operacije, sepsa, ili veliki hemoragijski događaji), iz razloga što acetilsalicilna kiselina može još dodatno povećati rizik od renalnog oštećenja i akutne renalne insuficijencije,
• kod pacijenata koji pate od nedostatka glukoza-6-fosfat dehidrogenaze (G6PD), acetilsalicilna kiselina može izazvati hemolizu ili hemolitičku anemiju. Faktori koji mogu povećati rizik od hemolize su npr. visoka doza, groznica ili akutna infekcija,
• oštećena hepatička funkcija,
• ibuprofen može da ometa korisna svojstva gastrorezistentnih tableta Aspirin protect. Pacijenti bi trebalo da konsultuju svog lekara ukoliko terapijski koriste acetilsalicilnu kiselinu, a uzmu ibuprofen kao anlgetik (videti deo “Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija”).
• acetilsalicilna kiselina može da prouzrokuje bronhospazam i da prouzrokuje napade astme ili neku drugu reakciju preosetljivosti. Faktori rizika su već postojeća astma, polenska alergija, polipi u nosu ili hronično respiratorno oboljenje. Ovo se takođe odnosi na pacijente koji ispoljavaju alergijske reakcije (npr. reakcije na koži, svrab, urtikarija) na ostale supstance.
• usled svog inhibitornog dejstva na agregaciju trombocita koje traje nekoliko dana posle uzimanja, acetilsalicilna kiselina može prouzrokovati tendenciju ka povećanom krvarenju tokom i posle operacija (uključujući manje operacije, npr. vađenje zuba).
• kada se daju manje doze, acetilsalicilna kiselina smanjuje izlučivanje mokraćne kiseline. Ovo takođe može prouzrokovati napade gihta kod pacijenata koji za to imaju predispoziciju.
• lekove koji sadrže acetilsalicilnu kiselinu ne bi trebalo koristiti kod dece i adolescenata u slučaju virusnih infekcija sa ili bez temperature ukoliko se prethodno ne potraži savet lekara. Kod određenih virusnih bolesti, naročito gripa tipa A, gripa tipa B i varičele, postoji rizik od Rejovog sindroma, veoma retke bolesti koja može biti opasna po život i koja zahteva hitnu medicinsku intervenciju. Rizik može biti veći ukoliko se acetilsalicilna kiselina daje kao propratna terapija, međutim, nije dokazana uzročno- posledična veza. Ukoliko se kod takvih bolesti javi uporno povraćanje, to može biti znak Rejovog sindroma.

Interakcije

Kontraindikovane interakcije: Metotreksat koji se koristi u dozama od 15 mg nedeljno ili većim:

Povećana hematološka toksičnost metotreksata (smanjene renalne eliminacije metotreksata od strane antiinflamatornih lekova uopšte i istiskivanje metotreksata sa njegovih proteina plazme za koje se vezuju salicilati) (videti deo 4.3).

Kombinacije kod kojih su potrebne mere opreza pri korišćenju: Metotreksat koji se koristi u dozama manjim od 15 mg nedeljno:

Povećana hematološka toksičnost metotreksata (smanjene renalne eliminacije metotreksata od strane antiinflamatornih lekova uopšte i istiskivanje metotreksata sa njegovih proteina plazme za koje se vezuju

salicilati).

Ibuprofen:

Istovremena primena ibuprofena antagonizuje nepovratnu inhibiciju trombocita izazvanu acetilsalicilnom kiselinom. Lečenje ibuprofenom kod pacijenata sa povećanim kardiovaskularnim rizikom može ograničiti dejstvo acetilsalicilne kiseline koje štiti srce (videti deo „Posebna upozorenja i mere oprez pri upotrebi leka“).

Antikoagulansi, trombolitici/ostali inhibitori agregacije/hemostaze trombocita

Povećan rizik od krvarenja.

Ostali nesteroidni antiinflamatorni lekovi sa salicilatima koji se koriste u većim dozama:

Povećan rizik od pojave ulkusa i gastrointestinalnog krvarenja usled sinergističkog dejstva.

Urikozurici kao što je benzbromaron, probenecid:

Smanjeno urikozurično dejstvo (kompeticija na nivou renalne tubularne eliminacije mokraćne kiseline).

Penicilin:

Produženo poluvreme eliminacije penicilina.

Digoksin:

Koncentracije digoksina u plazmi su povećane usled smanjenog renalnog izlučivanja.

Antidijabetici, npr. insulin, sulfonilurea:

Povećano hipoglikemijsko dejstvo kod korišćenja većih doza acetilsalicilne kiseline zbog samog hipoglikemijskog efekta acetilsalicilne kiseline kao i zbog istiskivanja derivata sulfonilureje sa njihovog mesta vezivanje za proteine plazme.

Diuretici u kombinaciji sa acetilsalicilnom kiselinom koja se koristi u većim dozama:

Smanjena glomerularna filtracija putem smanjene renalne sinteze prostaglandina.

Sistemski glukokortikosteroidi, osim hidrokortizona koji se koriste kao supstituciona terapija kod Adisonove bolesti:

Smanjeni nivoi salicilata u krvi tokom terapije kortikosteroidima i rizik od predoziranja salicilatima posle završetka ove terapije putem povećane eliminacije salicilata uzrokovane kortikosteroidima.

Inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima (ACE) u kombinaciji sa acetilsalicilnom kiselinom koja se koristi u većim dozama:

Smanjena glomerularna filtracija putem inhibicije vazodilatornih prostaglandina. Takođe, smanjeno antihipertenzivno dejstvo.

Valproinska kiselina:

Povećana toksičnost valproinske kiseline usled pomeranja sa mesta vezivanja na proteinima.

Alkohol:

Povećano oštećenje gastrointestinalne sluzokože i produženo vreme krvarenja usled aditivnog efekta acetilsalicilne kiseline i alkohola.

Trudnoća i dojenje

Trudnoća

Inhibicija sinteze prostaglandina može nepovoljno uticati na trudnoću i/ili embrio/fetalni razvoj. Podaci epidemioloških studija dovode do zabrinutosti oko povećanog rizika od spontanog abortusa i malformacija nakon upotrebe inhibitora sinteze prostaglandina u periodu rane trudnoće. Smatra se da rizik raste sa porastom doze i dužinom trajanja terapije. Na osnovu raspoloživih podataka ne može se ustanoviti nikakva povezanost između upotrebe acetilsalicilne kiseline i povećanog rizika od spontanih abortusa. Po pitanju malformacija raspoloživi epidemiološki podaci za acetilsalicilnu kiselinu nisu dosledni, ali povećani rizik od nastanka gastroschisis se ne može isključiti. Prospektivna studija u kojoj je oko 14.800 majki sa decom bilo izloženo ovom leku tokom perioda rane trudnoće (od 1. do 4. meseca) nije ga povezala sa povišenom stopom pojave malformacija.

Studije na životinjama pokazale su reproduktivnu toksičnost (videti deo 5.3).

Tokom prvog i drugog trimestra trudnoće lekove koji sadrže acetilsalicilnu kiselinu ne treba davati bez izuzetne potrebe. Ukoliko se primenjuju lekovi koji sadrže acetilsalicilnu kiselinu kod žena koje planiraju trudnoću, ili u periodu prvog i drugog trimestra trudnoće, treba primeniti najmanju moguću dozu a trajanje terapije treba da bude najkraće moguće.

Tokom trećeg trimestra trudnoće, svi inhibitori sinteze prostaglandina mogu izazvati:

kod fetusa:

• kardiopulmonalnu toksičnost (sa preranim zatvaranjem ductus arteriosus-a i pulmonalnom hipertenzijom);
• renalnu disfunkciju, koja može napredovati do bubrežne insuficijencije sa oligohidroamnionom;
  kod majke i deteta, pri kraju trudnoće:
• moguće produženje vremena krvarenja, antiagregacioni efekat koji se može javiti čak i nakon veoma niskih doza
• inhibiciju uterinih kontrakcija što dovodi do odloženog ili produženog porođaja.

Stoga je acetilsalicilna kiselina kontraindikovana tokom trećeg trimestra trudnoće.

Dojenje

Salicilati i njegovi metaboliti prelaze u majčino mleko u malim količinama.

Budući da do sada nisu primećena nikakva neželjena dejstva na odojče posle povremene upotrebe, obično nije neophodno prekinuti dojenje. Ipak, u slučaju produžene upotrebe ili upotrebe velikih doza, trebalo bi prestati sa dojenjem.

Upravljanje vozilom

Lek Aspirin protect nema uticaj na psihofizičke sposobnosti prilikom upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Neželjena dejstva

Poremećaji na nivou krvi i limfnog sistema:

Produženo vreme krvarenja

Retko: trombocitopenija, agranulocitoza, pancitopenija, leukopenija, aplastična anemija, hipohromna anemija

Poremećaji imunog sistema:

Često: pogoršanje astme

Retko: reakcije preosetljivosti kao što su eritematozne/ekcematozne reakcije, urtikarija, rinitis, bronhospazam,

angioedem, hipotenzija

Veoma retko: teške kožne reakcije kao što su Erythema exsudativum multiforme, Stevens-Johnson-ov sindrom, toksična epidermalna nekroliza

Poremećaj metabolizma i ishrane:

Veoma retko: hipoglikemija, poremećaj acidobazne ravnoteže

Poremećaj nervnog sistema:

Retko: poremećaj vida i sluha, glavobolja, velike doze mogu izazvati nadražaj centralnog nervnog sistema u vidu vrtoglavice, zujanja u ušima i hiperventilacije

Gastrointestinalni poremećaji:

Veoma često: mikrokrvarenja (70%), bol u želucu Često: dispepsija, mučnina, povraćanje, dijareja

Retko: gastrointestinalna krvarenja (melena, hematemeza), ulceracije

Hepato-bilijarni poremećaji:

Retko: hepatotoksičnost (porast transaminaza) se retko javlja.

Poremećaji na nivou bubrega i urinarnog sistema:

Prijavljeno je oštećenje renalne funkcije i akutna renalna insuficijencija. Veoma retko se može javiti Rejov sindrom.

Takođe, postoje i druge spontane prijave neželjenih dejstava tokom upotrebe leka Aspirin u svim formulacijama, uključujući kratkotrajnu i dugotrajnu oralnu terapiju. Iz tog razloga prikaz po CIOMS III kategorijama učestalosti ovde nije potpuno adekvatan.

Hemoliza i hemolitička anemija su prijavljene kod pacijenata sa ozbiljnim nedostatkom glukoza-6-fosfat dehidrogenaze (G6PD).

Zbog antitrombotičkog efekta, acetilsalicilna kiselina može povećati rizik od krvarenja. Prijavljena su krvarenja poput perioperativnog krvarenja, hematoma, epistakse, urogenitalna krvarenja, gingivalna krvarenja.

Ozbiljna krvarenja, kao što su gastrointestinalna krvarenja i cerebralna krvarenja, koja mogu u pojedinim slučajevima biti opasna po život, prijavljivana su retko ili veoma retko, i pretežno kod pacijenata čiji krvni pritisak nije kontrolisan i/ili koji su bili istovremeno i na antikoagulantnoj terapiji.

Predoziranje

Toksičnost salicilata (>100 mg/kg dnevno tokom 2 dana može dovesti do toksičnosti) može nastati usled hroničnog, terapijski stečenog trovanja i akutnih trovanja koja mogu biti opasna po život (prekomerne doze).

Kod hroničnog trovanja salicilatima simptomi i znaci mogu biti nespecifični. Blago hronično trovanje salicilatima, ili salicilizam, obično se dešava tek posle ponovljene upotrebe velikih doza. Simptomi uključuju vrtoglavicu, vertigo, tinitus, gluvoću, znojenje, mučninu i povraćanje, glavobolju i konfuziju i mogu se kontrolisati smanjenjem doze. Do tinitusa može doći pri koncentracijama u plazmi od 150 do 300 mikorgrama/mL. Ozbiljnija neželjena dejstva dešavaju se pri koncentracijama većim od 300 mikrograma/mL.

Osnovna karakteristika akutnog trovanja je ozbiljno poremećena acido-bazna ravnoteža, koja varira u

zavisnosti od godina i težine trovanja. Kod dece se najčešće javlja metabolička acidoza. Težina trovanja ne može se proceniti samo na osnovu koncentracije u plazmi. Resorpcija acetilsalicilne kiseline može biti odložena usled smanjenog gastričkog pražnjenja, formiranja konkremenata u stomaku, ili usled uzimanja gastrorezistentnih preparata. Postupanje u slučaju trovanja acetilsalicilnom kiselinom određuje se na osnovu njegovog obima, faze i kliničkih simptoma i u skladu sa standardnim tehnikama postupanja u slučaju trovanja. Prevashodne mere trebalo bi da budu ubrzano izlučivanje leka, kao i uspostavljanje elektrolitnog i acido-baznog balansa.

Usled složenih patofizioloških efekata trovanja salicilatima, znaci i simptomi/nalazi istraživanja mogu uključiti sledeće:

Znaci i simptomi	Nalazi istraživanja	Terapijske mere
Blago do umereno trovanje		ispiranje želuca, ponovljeno davanje aktivnog uglja, forsirana alkalna diureza
Tahipneja, hiperventilacija, respiratorna alkaloza	alkalemija, alkalurija	kontrolisanje tečnosti i elektrolita
Dijaforeza
Mučnina, povraćanje
Umereno do ozbiljno trovanje		ispiranje želuca, ponovljena primena aktivnog uglja, forsirana alkalna diureza, hemodijaliza u težim slučajevima
Respiratorna alkaloza sa kompenzujućom metaboličkom acidozom	acidemija, acidurija	kontrolisanje tečnosti i elektrolita. Natrijumbikarbonat, Glicin: 8 g inicijalno, zatim 4 g na svaka 2 sata sledećih 16 sati
Hiperpireksija		kontrolisanje tečnosti i elektrolita
Respiratorni: kreću se od hiperventilacije, nekardiogenog pulmonalnog edema do prestanka disanja, asfiksije
Kardiovaskularni: kreću se od disritmije, hipertenzije, hipotenzije do kardiovaskularnog zastoja	npr. krvni pritisak, promene na EKG-u
Gubitak tečnosti i elektrolita: dehidracija, oligurija do otkazivanja bubrega	npr. hipokalijemija, hipernatrijemija, hiponatrijemija, izmenjena bubrežna funkcija	kontrolisanje tečnosti i elektrolita
Poremećaj metabolizma glukoze, ketoza	hiperglikemija, hipoglikemija (naročito kod dece); Povećani nivoi ketona
Tinitus, gluvoća
Gastrointestinalni: gastrointestinalno krvarenje
Hematološki: kreću se od inhibicije trombocita do koagulopatije	npr. produženje PT, hipotrombinemija

Neurološki: toksična encefalopatija i depresija centralnog nervnog sistema sa manifestacijama koje se kreću od letargije, konfuzije do kome i konvulzija

Farmakodinamika

 Hibiskus(lat. Hibiscus)

Zbog prisustva količine vitamina C i flavonoida,hibiskus ima jako antioksidaciono delovanje, pa poboljšava odbranbene snage organizma. Stoga se čaj od ove biljke naročito preporučje zimi, u vreme prehlade i gripa, jer snažno utiče na oporavak organizma.

Posebno je cenjen u indiskoj tradicionalnoj medicini, kao i kineskoj narodnoj medicini. Lako se gaji u celom svetu, prirodno stanište hibiskusa su topli i umereni, subtropski i tropski regioni. Poreklom je sa prostora današnje Indije i Kine, a smatra se da je u Evropu stigao 1731. godine, po povratku biologa sa istraživačkih pohoda u Aziji. Rod hibiskusa koji sadrži preko dvesta vrsta, pripada porodici slezova (lat. Malvaceae).

Lekovito dejstvo:

Hibiskus pokazuje odlične rezultate kada je u pitanju pad imuniteta, jer utiče na njegovo poditanje i poboljšavanje opšteg stanja organizma. Izvaredan je u slučaju prehlade, kašlja, upale grla. Pomaže kod stomačnih problema, posebno u slučaju zatvora, jer deluje kao laksativ (pospešuje pražnjenje creva). Deluje i na ublažavanje grčeva u stomaku i materici, a služi kao blag diuretik (potstiče izbacivanje suvišne tečnosti iz tela). To je veoma važno za bubrežne i srčane bolesnike, jer je kod njih česta pojava zadržavanja tečnosti u organizmu. Pomaže i kod poremećaja cirkulacije, nesanice, površinskih rana, osvežava dah. Zbog velike prisutnosti flavonoida, čaj hibiskusa potpomaže detoksikaciju organizma i zaštitu jetre od otrova, ubrzavanje metabolizma i poboljšavanje rada stitne žlezde. Takođe snižava i krvni pritisak.(

Napitak izuzetnih svojstva:

Čaj od hibiskusa je osvežavajući, apogodan je i za opuštanje, pošto ne sadrži kofein i tein. U hibiskusu je prisutno čak trinaest aminokiselina, od kojih je šest izuzetno važno za čovekov organizam. Sadrži i veliku količinu vitamina C, kao i 7,5-9,5 posto gvožđa, flavonoide, enzime, eterična ulja, voćne kiseline. Zahvaljujući ovim svojstvima, hibiskus veoma povoljno utiče na zdravlje.

Savet puls:

Zdrav koktel:u čaj od hibiskusa dodajte sok od sveže isceđenog limuna i naranđze ili, neki drugi voćni sok, a potom dodajte med.

Transfuzija krvi

Transfuzija krvi (lat. transfundere, preliti) je proces prenošenja krvi ili njenih produkata iz krvnog sistema jedne osobe u krvni sistem druge. Transfuzija može spasiti život u mnogim urgentnim stanjima kada dolazi do obimnog krvarenja, a može se koristiti i za nadoknađivanje izgubljene krvi u toku raznih lekarskih intervencija ili kod pojedinih oboljenja (teži oblik anemije, trombocitopenijaitd). Osobama koje pate od hemofilije ili srpaste anemije potrebne su gotovo svakodnevne transfuzije krvi.

Velika pažnja se poklanja unakrsnoj probi kako bi se sprečila imunološka reakcija primaoca na davaočevu krv. Uz opštepoznate podele na krvne grupe (A, B, AB i O) i Rh faktore, poznato je kako i drugi manji antigenicrvenih krvnih ćelija igraju značajnu ulogu u kompatibilnosti krvi davaoca i primaoca. Ti drugi tipovi često postaju izražajni ako osoba prima veći broj krvnih transfuzija, jer primaočev organizam nakon određenog vremena razvija sve veću i veću otpornost na krv ostalih ljudi kroz proces aloimunizacije.

Transfuzija krvi se zavisno od njenog izvora može podeliti u dve osnovne grupe:

• homolognu transfuziju, u kojoj se koristi uskladištena krv drugih ljudi, i
• autolognu transfuziju, u toku koje se koristi uskladištena krv samog pacijenta.

Krv se može primiti samo intravenoznim putem. Iz tog razloga, ovaj proces zahteva stavljanje kanile odgovarajućeg promera. Pre samog postupka transfuzije, upoređuju se karakteristike krvi primaoca i davaoca, kako bi se smanjio rizik transfuzijskih reakcija.

Jedinica krvi (do 500 ml) obično se prima tokom 4 sata. Pacijentima, kod kojih postoji rizik kongestivnog zastoja srca, mnogi lekari pre same transfuzije daju furosemid radi sprečavanja preopterećenja organizma tečnošću. Acetaminofen i/ili antihistamin se ponekad daju pacijentu pre transfuzije radi sprečavanja transfuzijskih reakcija.

Krv se najčešće daje kao čitava krvna jedinica, unošenjem katetera u venu i prikupljanjem krvi u plastičnu kesu sa antikoagulansom, putem sile gravitacije. Prikupljena krv se zatim razdvaja na krvne komponente radi bolje i potpunije upotrebe. Pored eritrocita, krvne plazme i trombocita, drugi produkti krvikoji se koriste su: protein albumin, koncentrat faktora koagulacije, krioprecipitat, koncentrat fibrinogena i imunoglobulini (antitela). Crvene krvne ćelije, plazma i trombociti se mogu davati i samostalno kroz složeni postupak nazvan afereza.

Hemoterapija

Terapija komponentama krvi predstavlja lečenje bolesnika transfuzijom krvi ili njenih specifičnih produkata u cilju rekonstitucije i održavanja homeostaze. Njenim izvođenjem utiče se na zapreminu cirkulišuće krvi, kapacitet za vezivanje i transport kiseonika, hemostazne funkcije krvi i aktivnost medijatora imunog odgovora. Ona predstavlja suportivni metod lečenja, ali primenom ove terapije može doći i do razvoja neželjenih efekata. Zbog toga, pre donošenja odluke o uvođenju hemoterapije uvek mora biti procenjena korist i rizik od njenog izvođenja.

U okviru hemoterapije koriste se:

• deplazmatisana krv (eritrociti) u cilju povećanja koncentracije hemoglobina i sposobnosti krvi za prenos kiseonika, kod osoba sa različitim oblicima anemije. Ovaj produkt se dobija uklanjanjem 70% volumena plazme iz krvne jedinice;
• krv sa redukovanim brojem leukocita koja smanjuje mogućnost raznih štetnih efekata transfuzije;
• isprani eritrociti, kod kojih je smanjena koncentracija proteina krvne plazme (na prvom mestu imunoglobulina), kalijuma, antikoagulantnih rastvora i leukocita. Postoje dve tehnike ispiranja eritrocita: manuelna i automatizovana;
• kriokonzervisani (zamrznuto-odmrznuti) eritrociti, koji imaju rok trajanja i do 10 godina;
• aferezni eritrociti, dobijeni postupkom eritrocitofereze;
• zamrznuta sveža plazma, koja se koristi za nadoknadu faktora zgrušavanja, kod diseminovane intravaskularne koagulacije, hemolitičkog uremijskog sindroma, deficita vitamina K praćenog krvarenjem, deficita inhibitora koagulacije;
• krioprecipitat (komponenta koja sadrži proteine plazme), koji se upotrebljava kod pacijenata koji aktivno krvare, za lečenje hemofilije A;
• trombociti itd.