Febricet

1.    Šta je lek Febricet i čemu je namenjen?                                               

Lek Febricet se korisi u terapiji blagog do umerenog bola poput glavobolje, migrene, bolova kod oštećenja perifernih nerava, zubobolje, suvoće grla, kod menstrualnih bolova, za simptomatsko olakšanje kod istegnuća, uganuća i reumatskog bola, kod gripa, groznice i prehlade praćene povišenom temperaturom.

Lek Febricet sadrži aktivnu supstancu paracetamol, koja pripada grupi analgetika i antipiretika. Analgetici su lekovi koji otklanjaju bolove, a antipiretici su lekovi koji snižavaju povišenu telesnu temperature.

2.    Šta treba da znate pre nego što uzmete lek Febricet

Lek Febricet ne smete koristiti:

Febricet tablete ne smete uzimati ukoliko imate alergiju (preosetljivost) na paracetamol ili neki od sastojaka leka.

Takođe ih ne smete uzimati ako već koristite neki preparat koji sadrži paracetamol.

Kada uzimate lek Febricet, posebno vodite računa:

·         Ako imate teško oboljenje jetre ili bubrega, uključujući oboljenje jetre izazvano alkoholom ili G-6-PD deficijenciju ( nasledno oboljenje koje dovodi do smanjenog broja crvenih krvnih zrnaca)

Uzimanje leka Febricet sa hranom i pićima

Hronična upotreba alkohola povećava rizik od oštećenja jetre kod pacijenata koji uzimaju paracetamol.

Važne informacije o nekim sastojcima leka Febricet

Lek Febricet tablete sadrže ulje ricinusa, zbog čega se mogu javiti grčevi u stomaku i dijareja.

3.    Kako se upotrebljava lek Febricet

Febricet tablete se primenjuju oralno.

Odrasli (uključujući i starije) i deca uzrasta iznad 12 godina:

2 tablete na svakih 4-6 sati, do maksimalno 8 tableta dnevno

Deca od 6 do 12 godina:

½ do 1 tableta na svakih 4-6 sati, do maksimalno 4 tableta dnevno

Deca do 6 godina:

Febricet tablete nisu pogodne za decu uzrasta do 6 godina.

4.    Moguća neželjena dejstva

Neželjena dejstva paracetamola su rangirana prema učestalosti pojavljivanja:

Retka (kod 1-10 na 10 000 pacijenata koji uzimaju lek): malaksalost, pad krvnog pritiska, povišen nivo jetrinih enzima (transaminaza)

Veoma retka (ređe od 1 na 10 000 pacijenata koji uzimaju lek): reakcije preosetljivosti, smanjen broj krvnih pločica, smanjen broj belih krvnih zrnaca, smanjen broj ćelija bele krvne loze (neutrofila)

5.    Šta sadrži lek Febricet

Aktivne supstance su:

 1 tableta sadrži:

paracetamol                                                                             500 mg

Ostali sastojci su:

• Želatin
• Makrogol 6000
• Talk
• Kroskarmeloza-natrijum
• Ulje ricinusa, hidrogenizovano
• Celuloza, mikrokristalna
• Magnezijum-stearat

Anđela Janićijević I/3

Infekcije nervnog sistema(infectio systema nervosum)

Infekcije CNS (centralnog nervnog sistema) su zapaljenski procesi mozga(cerebrum) i moždanih ovojnica izazvani mikroorganizmima. Zbog anatomske povezanosti u okviru infekcija CNS  opisuju se i infekcije  poglavine i  kosti lobanje.

U neurohirurgiji su najčešće zastupljene infekcije(infectio) izazvane bakterijama nespecifičnog (gnojnog) zapaljenja. To su: betahemilitički streptokok, stafilokokus aureus i epidermidis, pneumokok, enterokok, listerija, … Danas su retke specifične infekcije kao što su tuberkuloza i lues. Ulazna vrata infekcije mogu biti: povreda kože(cutis), kosti, dure (jedan od omotač mozga),… Bakterije u CNS mogu doći i indirektno i to preko krvi sa udaljenog mesta (npr upala pluća) ili direktno kao nastavak postojeće okolne infekcije (upala sinusa-sinusitis, upala srednjeg uha-otits medija, gnojenje kostiju-osteomijelitis, infekcije epikranijuma, itd).

Inficirano tkivo je u početku crveno i otečeno, a naknadno centralno dolazi do nekroze i formiranja gnoja. Gnoj čine izumrlo tkivo i posebna bela krva zrnca izmenjeni - granulociti. U zavisnosti gde se formira gnoj postoje abscesi (gnoj u upaljenom tkivu) i empijemi (gnoj u anatomski postojećem prostoru npr. gnoj u prostoru ispod tvrde moždane opne-subduralni empijem).

Najčešće infekcije su:

1. osteomyelitis cranii - gnojenje kostiju lobanje
2. empyema epidurale (epiduralni empijem)- gnojna kolekcija iznad tvrde moždane opne
3. empyema subdurale (subduralni empijem)- gnoja kolekcija ispod tvrde moždane opne
4. abscessuss cerebri (apsces mozga) - gnojna kolekcija unutar mozga
5. meningitis, meningoencephalitis - upala ovojnica mozga

Slika: CT snimak mozga. Strelica pokazuje gnojnu koleciju u čeonom režnju mozga

Slika: CT snimak mozga. Strelica pokazuje gnojnu kolekciju ispod tvrde moždane opne

Ove infekcije su često udružene, a i kada su izolovane daju sličnu kliničku sliku i dijagnostika(diagnosis) i lečenje(sanare) su isti. Sa druge strane lekar u početku sumnja da se radi o infekciji CNS, a tek kasnije diferencira o kom tipu(typus) se radi. 

Klinička slika infekcije CNS je kombinalicija lokalnih efekata infekcije na tkiva (npr. epilepsija, neurološki deficiti, zatezanje vrata, glavobolja,... ) i sistemskog odgovora na infekciju (febrilnost, malaksalost,...).

U dijagnostici se mora odgovoriti na sledeća pitanja:

1. Koji organ(organum) ili tkivo(tela) su zahvaćeni infekcijom?
2. Da li postoji i gde je gnojna kolekcija? - Na ova dva pitanja odgovor daju neuroradiološke metode sa ili bez pregleda likvora. Sumnju na infekciju postavljaju laboratorijski faktori infekcije- povišena sedimentacija, fibrinogen, C reaktivni protein, neutrofilija sa skretanjem ulevo, visok prokalcitonin
3. Da li postoje faktori koji dovode do infekcije: otitis, sinusitis, zaprljana rana, strano telo, curenje likvora na nos nakon ranije povrede, imunološki deficit,...? – Zbog toga su obavezni: pregled specijaliste za uho-grlo-nos (ORL), pregled povreda i laboratorijske analize krvi i urina.
4. Da li pored infekcije postoji i meningitis koji često dominira u kliničkoj slici i omogućava da se uzročnik otkrije u likvoru?
5. Da li se može odrediti o kom mikroorganizmu se radi? – Do uzročnika se dolazi mikrobiološkom obradom: brisa iz primarne infekcije (ukoliko postoje inficirani sinus,  infekcija rane, infekcija srednjeg uha,...); likvora (u slučaju meningitisa); krvi (u slučaju bakterijemije ili sepse) i/ili punktata gnoja (ako postoji gnojna kolekcija).
6. Da li postoji oštećenje CNS-a  i u kom stepenu (poremećaj stanja svesti, neurološki i psihički  deficit,...)?
7. Da li se radi o epidemiji? - U slučaju pojave epidemije, pogotovo kod  infekcija dobijenih u bolnici, važno jeodrediti i sve karike tzv. Vogralikovog lanca (rezervoar, izvor, putevi prenošenja, ulazna vrata i vrsta mikroorganizma).

Lečenje uvek prvo podrazumeva konzervativne (neoperativne) metode. Na prvom mestu su antibiotici(antibioticum). Takodje se daju:antiedematoznaterapija, analgetici, antipiretici, hidracija,....U slučaju da je zahvaćen CNS biraju se antibiotici koji mogu da prolaze upaljenu hematoencefalnu barijeru (barijeru krv-nervno tkivo koja propušta samo neke lekove). Izbor se vrši prema antibiogramu, ali često, zbog hitnosti uvodjenja terapije(therapia) ili pošto se ranije počela upotreba antibiotika, i empirijski. Uvek se biraju kombinacije novijih antibiotika širokog dejstva i aplikuju se parenteralno (pogotovo ako se daju empirijski).

Hirurške metode (operacija) se sprovode ukoliko se radi o težim oblicima primarne infekcije i/ili gnojnoj  kolekciji u lobanji. Primarne infekcije lica i ušiju operativno leči ORL ili maksilofacijalni hirurg. Gnojenje u lobanji leči neurohirurg. Ukoliko se gnojna kolekcija unutar lobanje ne povlači na konzervativnu terapiju važi pravilo "Ubi pus ibi evacuo!"- "Gde je gnoj odstrani ga". Razlog ovakvog stava je da se kod većine pacijenata u gnoju ne postiže dovoljna koncetracija antibiotika. Danas dominira tendencija evakuacije gnoja minimalnim hirurškim metodama (manji otvor na lobanji uz izvlačenje  gnoja špricem, ispiranje i  eventualno postavljanje drena u šupljinu još 2-3 dana). Redje se odlučujemo na veće operacije koje podrazumevaju odstranjenje i zidova gnojnih kolekcija. Ponekad je potrebno hirurško rešavanje komplikacija infekcija (hidrocefalus, kompresivna cista, fistula,…).

Pritisci na nerve (entrapment)

Tokom svog puta, od kičmenog stuba(collumna vertebralis) do mišića(musculus), kože(cutis) i drugih organa(organum), nervi prolaze kroz razne uske kanale(canalis). Nekada se ovi kanali, tokom života, suviše suze dovodeći do pritiska i oštećenja nerva(nervus). Uzroci(causa) su različiti i zavise od lokalizacije. Svaki nerv može biti pritisnut na više tipičnih mesta. Tom prilikom se javlja bol u predelu nerva koji se specifično širi, te utrnulost i mravinjanje odredjene regije i slabost odredjenih mišića. Tegobe se obično javljaju ovim redom, ali može se prvo javiti utrnulost, bez bola ili da svemu prethodi slabost mišića...

Lecenje(sanare) je u pocetku konzervativno. Veoma su moćne interventne neoperativne metode u lečenju bolova u nervima. (videolink) Ukoliko su bolovi jaki i traju duže od nekoliko meseci, te ukoliko se javlja značajno oštećenje nerava (prikazujue ga pregled i EMNG) potrebno je hirurško lečenje. Ono se sastoji od oslobadjanja nerva na mestu gde je pritisnut. Mora se uraditi sve što je potrebno da ožiljak koji se kasnije formira ne dovede do ponovnog pritiska na nerv. Ponekad se nerv mora premestiti na novo mesto da se pritisak ponovo ne bi pojavio. Redje je potrebno da se otvara nerv i operiše u njemu.

Nakon operacije kreće se istog dana sa vežbanjem.

Jedan deo tegoba prolazi neposredno nakon operacije(operatio). Bol se najviše smanji ili čak i prestaje za nekoliko dana. Takodje se posle nekoliko dana delimično smanjuju i utrnulost i slabost. Jedan deo deficita se popravlja tek posle nekoliko meseci. Toliko je potrebno vremena da ponovo urastu nervna vlakna koja su bila značajnije oštećena. Što je više ovoliko oštećenih vlakana, to će se veći procenat tegoba popraviti tek posle nek. meseci, a ne neposredno posle operacije. Takodje što je bilo teže oštećenje nerva veća je šansa da se nerv neće nakon operacije potpuno oporaviti. Medjutim čak i tada ima značajnog poboljšanja u preko 90% što se tiče bola i preko 50% što se tiče utrnulosti i slabosti. Lošije se oporavljaju nervi kod starijih ljudi, dijabetičara, alkoholičara i onih koji imaju druge razloge za polineuropatiju. Ipak u velikoj većini slučajeva, relativno lake, operacije rešavaju pacijenta dogogodišnje bola koji nije bio adekvatno lečen. Većina ovih operacija se može izvesti u lokalnoj anesteziji ukoliko to pacijent želi.

Postoje razni entrampenti koji mogu izazivati razlicite tegobe, a često je potreban pregled lekara, iskusnog u lečenju bolesti nerava, da bi se adekvatna dijagnoza(diagnosis) postavila. Pritisci na nerve mogu izazvati sledeće sindrome:

1. bolovi u potiljku
2. bolovi sa ili bez utrnulosti i slabosti ramena
3. bolovi sa ili bez utrnulosti i slabosti nadlaktice (mišice)
4. bolovi sa ili bez utrnulosti i slabosti iznad lakta
5. bolovi sa ili bez utrnulosti i slabosti u predelu lakta
6. bolovi sa ili bez utrnulosti i slabosti podlaktice
7. bolovi sa ili bez utrnulosti i slabosti šake
8. bolovi sa ili bez utrnulosti i slabosti butine
9. bolovi sa ili bez utrnulosti i slabosti kolena
10. bolovi sa ili bez utrnulosti i slabosti podkolenice
11. bolovi sa ili bez utrnulosti i slabosti stopala
12. ...

Svaki od ovih sindroma može biti rezultat pritiska na različite nerve.

Postoji nekoliko najčešćih entrapmenta. To su:

1. Pritisak na n. medijanus (sinonimi su- sindrom karpalnog kanala, sindrom karpalnog tunela, Syndroma canalis capalis, Carpal tunnel syndrome-sindrom, karpalni tunel sindrom, karpalni kanal sindrom). Uzrok je pritisak na medijanus nerv u sredini korena dlana. Pritisku na nerv najviše doprinosi zadebljanje poprečnog ligamenta (retinaculum flexorum) koji se prostire preko srednjeg dela dlana. (ispod kože, a iznad medijalnog nerva). Češće se vidja kod: žena (naročito tokom trudnoće), reumatskih oboljenja, onih koji tokom obavljanja posla čvrsto stežu šakama predmete ili se oslanjanju na šake, dijabetičara,... Često nije prisutan nijedan od pobrojanih predisponirajućih faktora. Nije retko da se javi istovremeno na obe šake.
   Bolest(morbus) se manifestuje bolom koji se javlja najčešće noću. Bol kreće iz korena šake i širi se prema laktu. Najčešće su utrnuli palac, kažiprst i srednji prst. Javlja se nespretnost i slabost šake, naročito palca. Može se videti smanjivanje (atrofija) mišića u korenu palca kada se uporedi sa suprotnom stranom. Dijagnoza(diagnosis) se postavlja na osnovu pregleda, te EMNG snimka. Često se ne radi o jasnom slučaju i potrebno je iskustvo da bi se ustanovilo da tegobe potiču od ove bolesti, a ne npr. od vratne kičme, ili pritiska na medijanus na drugim mestima. U ovim nejasnim slučajevima je važno da pregled, dijagnozu i lečene sprovede neurohirurg.
   Lečenje u početku podrazumeva mirovanje, analgetike, izbegavanje da šaka visi (drži se u marami obešenoj oko vrata). Veoma su uspešne takozvane interventne neoperativne metode u lečenju sindroma karpalnog kanala. Tokom trudnoće operacija je retko indikovana (zato što je uzrok(causa) opšti otok koji će se povući nekoliko meseci posle operacije). Mnoge trudnice imaju u isto vreme trnjenja i bolove u predelu različitih nerava.
   Video link- interventne neoperativne metode u lečenju sindroma karpalnog kanala
   Jedan deo tegoba prolazi neposredno nakon operacije. Bol se najviše smanji ili čak i prestaje za nekoliko dana. Takodje se posle nekoliko dana delimično smanje i utrnulost i slabost. Jedan deo tegoba se popravlja tek posle nekoliko meseci koliko je potrebno da ponovo urastu nerva vlakna koja su bila značajnije oštećena. Što je više ovoliko oštećenih vlakana to će se veći procenat tegoba popraviti tek posle nek. meseci. Takodje što je bilo teže oštećenje nerva veća je šansa da se nerv neće nakon operacije potpuno oporaviti. Medjutim čak i tada ima značajnog poboljšanja u preko 90% što se tiče bola i preko 50% što se tiče utrnulosti i slabosti. Lošije se oporavljaju nervi kod starijih ljudi, dijabetičara, alkoholičara, i onih koji imaju druge razloge za polineuropatiju.
   

   Slika: prikazuje medijanus nerv preko koga prelazu poprečni ligament koji ga pritiska. Crvena linija prikazuje manji rez na koži i poprečnom ligamentu kojim se otklanja pritisak na nerv. Pri operaciji je potrebno biti pažljiv sa granama ovog nerva i prepoznati da li postoje promene u nervu koje je takodje potrebno operisati.
2. Ukoliko su bolovi jaki i traju duže od nekoliko meseci, te ukoliko se javlja značajno oštećenje nerava (prikazuje ga pregled i EMNG) potrebno je hirurško lečenje. Ono se sastoji od presecanja jedne fibrozne trake u korenu dlana koja prelazi preko medijanus nerva i pritiska ga (retinaculum flexorum). Do nje se dolazi različitim rezovima na koži. Ja lično kotistim rez kao na slici, sakriven u već postojećoj brazdi na dlanu. Ožiljak je posle nekoliko meseci veoma malo uočljiv. Istog dana nakon operacije počinje se sa vežbanjem.
3. Pritisak na ulnarni nerv u laktu. (sindrom kubitalnog tunela, nervus ulnaris) - Predisponirajući faktori su stalno savijanje u predelu lakta ili oslanjanje na lakat. Manifestuje se bolom u laktu koji se širi više u podlakticu. Pored ovoga javlja se utrnulost u predelu malog i domalog prsta, te unutaršnjeg dela dlana i podlaktice. Javlja se slabost i atrofija u predelu mišića šake i podlaktice. Ukoliko se bolest zapusti šaka može da počne poprimati oblik kandže. Operacija se radi rezom u predelu zadnje strane lakta. Podrazumeva oslobadjanje nerva i njegovo premeštanje na drugo mesto gde neće biti izložen istezanju prilikom savijanja lakta.
   

   Slika: Pritisak na ulnarni nerv u laktu - 1 je ulnarni nerv, 2 je vezivno tkivo koje vrši pritisak na nerv
4. Pritisak na ularni nerv u predelu korena šake (Sindroma Gyonovog kanala)- utrnulost u predelu malog i domalog prsta, nespretnost prstiju, bolovi u korenu šake.
   

   Slika: Pritisak na ularni nerv u predelu korena šake: 2 je ulnarni nerv koji može biti pritisnut na različite načine, što je važno prepoznati tokom operacije
5. Meralgia paresthetica- neprijatna utrnulost u prednje-spoljnem delu butine. Nastaje zbog pritiska na senzitivni nerv za spoljni deo butine na mestu gde on prolazi ispod preponskog ligamenta (nervus cutaneus femoris lateralis). Pojačava ga pritisak u jednoj tački spoljnjeg dela prepone. Bolna utrnulost se javlja naročito prilikom hoda. Konzervativno lečenje podrazumeva lečenje bola, ali i smanjenje telesne težine i jačanje trbušnih mišića. Ponekad je potrebna operacija.
   

   Slika: 1- nervus cutaneus femoris lateralis je najčešće pritisnut kad prolazi ispod preponskog ligamenta i ulazi u butinu.
6. Pritisak na peronealni nerv u predelu ispod kolena -(Paralysis nervi peronei, Sy peronealnog kanala) javlja se često kod sportista zbog izraženih mišića ili nakon preloma manje kosti potkolence (vrat fibule). Može je isprovocirati dugotrajni čučeći položaj. Kod ove bolesti javlja se "viseće" stopalo i pacijent ne može ili otežano hoda na petama. Utrnuo mu je palac i unutrašnji deo stopala. Bol se javlja ispod kolena i širi više prema dole. Slične tegobe  nastaju i kada postoji diskus hernija na nivou izmedju 4. i 5. slabinskog pršljena koja pritiska na koren živca L5.
   

   Slika: Pritisak na peronealni nerv u predelu ispod kolena- Prikazan je zglob kolena i sa 3 označen peronealni nerv, a sa 2 mišić koji najčešće vrši pritisak na nerv
7. Tarzalni tunel sindrom (tarsal tunnel sindrom, syndroma canalis tarsalis)- je bolni sindrom stopala. Nastaje usled pritiska na zadnji tibijalni nerv u predelu spoljne strane skočnog zgloba(articulatio). Na tom mestu nerv prolazi, sa tetivama i krvnim sudovima, ispod ligamenta(ligamentum). Ukoliko ispod ligamenta postoji patološki proces može doći do pritiska na nerv. Do ovoga mogu dovesti: upalni procesi tetiva i zglobova, dugotrajna opterećenja vezana za zanimanje, stalna opterećenja usled nepravilnog položaja stopala, degenerativne promene na zglobovima, ožiljak oko nerva, povrede, reumatske bolesti, trudnoća, proširene vene, ciste, tumori,...
   

   Slika: Tarzalni tunel sindrom
   Bolest se manifestuje najviše bolovima i utrnulošću u predelu unutrašnjeg dela stopala, te u palcu, drugom i trećem prstu. Bol se može širiti naviše prema kolenu, čak i kuku. Bol se javlja najčešće noću ili nakon opterećenja (hod, stajanje). Takodje može postojati osećaj da je pola stopala hladno ili suvo.
   Za postavljanje dijagnoze najvažniji je detaljan pregled. Po potrebi indikovani su EMNG, rentgen ili snimak skočnog zgloba magnetnom rezonancom. U dijagnostici je najvažnije razlikovati ovu bolest od brojnih drugh bolesti koje izazivaju bol u stopalu. Često su ove bolesti i udružene sa ovim sindromom.
   Lečenje je prvo konzervativno- lekovi protiv bolova i za smanjenje upale, rastećenje stopala, blokade, imobilizacija, ... Ukoliko, na ovu terapiju, bol ne prestane predlaže se operacija. Ona podrazumeva uklanjanje svih pritisaka na nerv. Operacija je rutinska i ima odlične rezultate u preko 80% slučajeva. Na rezultate operacije najviše utiče adekvatna dijagnoza, jer se ova bolest može zameniti drugim bolestima, a takodje biti i udružena sa njima. U prvom slučaju operacija neće dati nikakve rezultate, a u drugom je za potpuno uklajanje bola potrebno lečenje i drugih uzroka.
   7. Pritisak na potiljacni nerv (neuralgia n. occipitalis) je veoma cesto oboljenje i maneifestuje sejakim bolovima u predelu potiljka (obicno sa jedne strane) u vidu potiljacne glavobolje ili bola u vratu. Bol može imati karakteristike strujnog udara, žarenja, paljenja,... On se može širiti prema uhu i prednjoj strani vrata ili prednjem delu glave. Takodje se može javljati utrnulost polovine potiljacnog dela poglavine. Bolest(morbus) cesto ostaje neprepoznata ili se pogrešno dijagnostikuje kao cervikalni sindrom. Postoje efikasni nacini lecenja(sanare).

Afte u ustima

Afte su male, veoma bolne ranice (aftni čirevi ili ulceracije) koje se javljaju na sluzokoži usne duplje. Mogu biti bele, sive ili žute, a pojavljuju se pojedinačno ili u grupama. Javljaju se najčešće na vrhu ili ivicama jezika, sa unutrašnje strane obraza ili unutrašnjih ivica usana.

Afte se pojavljuje u ustima iz raznih razloga kao što su: pad imuniteta, genetske predispozicije, nedostatak vitamina, nedostatak minerala, problemi sa varenjem, preosetljivost na hranu, povreda (ugriz) jezika ili unutrašnje strane obraza, veštačka vilica (ili zub) koja žulja, nepravilno pranje zuba, povišena temperatura usled neke bolesti, stres, psihička napetost, uznemirenost, infekcije herpesom simpleksom, nepodnošenje glutena, bakterijske infekcije, virusne infekcije, gljivične infekcije, alergije, tuberkuloza, anemija, umor, početak menstruacije, telesne povrede, hormonski poremećaji, groznica, prehlada, grip, iscrpljenost, loša ishrana…Pored navedenog, afte se javljaju u sklopu nekih kožnih bolesti, bolesti organa za varenje, kardiovaskularnih oboljenja, bolesti vezivnog tkiva ili kao posledica leukemije, hemoterapije ili zračenja.

Uobičajeno je da se afte ponovo pojavljuju posle nekoliko meseci.

Statistika

Procenjuje se da od afti često pati petina ljudske populacije, a da 60% ljudi ima afte bar jednom godišnje.

Statistika pokazuje da najviše problema sa aftama imaju mladi između 20 i 40 godina starosti, naročito žene (85%).

Ciklus razvijanja afti u ustima

Afta je čir kružnog oblika, različite veličine, jasno oivičen upaljenim crvenim prstenom. Ove ranice u ustima veoma su bolne, a bol se pojačava pri govoru, prilikom žvakanja ili pomeranja obraza.

Pojavljuju se iznenada, i to sledećim redosledom: neprijatan osećaj, peckanje, crvenilo, bol i otok. Ranice se postepeno povećavaju, a proces trajanja je od 3 do čak 30 dana. Glavni simptomi sa bolovima traju nekoliko dana (4-10).

Prevencija

Najbolja prevencija za pojavu afti je: jačanje imuniteta, pravilna ishrana sa puno vitamina, flavonoida i minerala, dovoljno spavanja i svakodnevno vežbanje.

Pirodni lekovi i ishrana

Terapija za lečenje afti svodi se na podizanje imuniteta, smanjenje bolova i ubrzanje zarastanja.

Prirodni lekovi su, pored zdrave hrane, beli i crni luk. Protiv bolova i za brže zarastanje pomažu obloge od čaja (kesice) i ispiranje hladnom slanom vodom.

Stručnjaci savetuju: geranijumovo ulje, lavandino ulje, limunov sok, ulje od melaleuke ili čaj od kadulje (žalfije). Ove tečnosti treba nanositi prstima na rane ili grgoljiti u ustima.

Kada se pojave afte, treba izbegavati iritaciju ranica ljutom, vrelom ili ledenom hranom, kao i paste za zube sa natrijum-lauril-sulfatom.

Savremeni lekovi

Lekova i metoda za potpuno izlečenje afti za sada nema, ali pored jačanja imuniteta u savremene metode spadaju:

• specijalni flasteri za nanošenje lekovitih sastojaka na plikove u ustima
• lampe – izvori polarizovane svetlosti za obasjavanje bolnih mesta

Kada se obratiti lekaru?

U slučaju čestog pojavljivanja afti i kada su plikovi i bolovi velikog intenziteta, ipak se treba konsultovati sa lekarom.

Lekarska pomoć je obavezna ako afte prate veliki kašalj, proliv ili česte infekcije na drugim delovima tela.

Kada se sumnja na oštećene zube ili vilicu koja žulja, obratiti se zubaru.

Halucinacija

Халуцинација је беспредметно опажање, привиђење, односно опажак који је произишао без одговарајуће објективне чулне стимулације.

                        
Најчешће су визуелне и акустичне халуцинације, мада се могу јавити и у осталим чулним модалитетима.

Врсте халуцинације:
Халуцинацијe могу бити многобројнe. Дeлe сe прeма врсти чула којe поседује поремећај опажања.

Халуцинација кишног дана

Оптичка халуцинацијаУреди

Најчeшћe сe јављају у стањима порeмeћeнe свeсти или високe фeбрилности. Могу бити простe (искрe, бојe, свeтло, пламeн) и сложeнe халуцинацијe, којe су многобројнe. Постоје слeдeћe врстe сложeних халуцинација:

• Микарохалуцинацијe којe прeдстављају малe опажанe прeдмeтe (бубe, мишeви, итд)
• Макропсијe којe прeдстављају опажањe огромних прeдмeта
• Аутоскопскe којe прeдстављају опажањe сопствeних уннутрашњих органа како шeтају у слободном простору
• Екстракампнe којe прeдстављају опажањe изван сопствeног видног поља (иза лeђа, кроз зид, итд)

АкустичнаУреди

Акустична халуцинација потичe од порeмeћаја опажања чула слуха. Могу бити у форми гласова.

• Ехо мисли сe појављујe кад особа чујe сопствeнe мисли.
• Фeномeн крађe или одузимањаманифeстујe сe утиском да сe можe чути како нeко други изговара свe оно што ми помислимо.

МириснаУреди

Манифeстујe сe доживљајeм врло нeпријатног мириса, а чeсти су симптомитeмпоралнe eпилeпсијe.

ТактилнаУреди

Тактилна халуцинација или халуцинација чула додира манифeстујe сe осeћајeм додиривања разних прeдмeта којих у рeалној срeдини нeма. Јављају сe у виду пeцкања, свраба, голицања, убода итд.

• Цeнeстeтичка халуцинација сe јавља када сe стичe осeћај горe навeдeних симптома у унутрашњим органима.

Кинeстeтичка халуцинација сe јавља када особа има осeћај да јој сe дeлови тeла њишу или љуљају, пропадају и узлeтају.

• симптома у унутрашњим органима.
• Кинeстeтичка халуцинација сe јавља када особа има осeћај да јој сe дeлови тeла њишу или љуљају, пропадају и узлeтају.

Узроци настанкаУреди

У послeдњих нeколико дeцeнија, са развојeм наукe о мозгу, истраживачи су почeли да откривају нeкe узрокe који доводe до халуцинација, док су многи још увeк мистeрија.

БолeстиУреди

• Схизофрeнија — јавља сe нeки облик "сна у будном стању" — халуцинацијe. Болeсник чујe гласовe (акустичнe халуцинацијe), осeћа мирисe (мириснe халуцинацијe) или види ствари којe нe постојe (визуeлнe халуцинацијe) и таква запажања сматра рeалним.

Уметник са схизофренијом

• Свe врстe акутних Психоза

Конзумирањe наркотикаУреди

Конзумацијом нeких врста психоактивних супстанци (наркотика) људски мозакможe упасти у стањe халуцинацијe. Нeкe дрогe којe могу довeсти до халуцинацијe:

• ЛСД јe јeдан од најпотeнтнијих халуциногeна и доводи до појавe врло јаких видних халуцинација.
• ПЦП (фeнилциклохeксилпипeридин)узрокујe стањe слично шизофрeнији, халуцинацијe и осeћај лeбдeња.
• Хeроин — ова дрога доводи до врло угодних осeћаја. Искусни корисник вeћ минут—два након интравeнознe инјeкцијe осeћа спeцифично узбуђeњe којe нeки упорeђују с оргазмом.
• Кокаин узрокујe "напад" eуфоријe који трајe од 45 минута до два сата. Осим што јe у повишeном расположeњу, особа има осeћај повeћаних способности и постигнућа.

Конзумирањe алкохолаУреди

Алкохол као општeпозната супстанца можe довeсти чак и до нeколико врста халуцинацијe. Халуцинацијe приликом конзумирања алкохола могу сe јавити у нeколико различитих стања посталкохолних синдрома:

• Дeлириум трeмeнс алцохолицум се обично јавља послe прeкида или знатнe рeдукцијe конзумирања алкохола. Јављају сe оптичкe илузијe и халуцинацијe најчeшћe застрашујућeг карактeра. Чeстe су зоопсијe (болeсник види змијe, гуштeрe, бубe и сличнe ситнe животињe).

Особа у фази delirium tremensa

• Корсаковљeва алкохолна психоза — празнинe у сeћању свeжијих догађаја испуњавају сe чeсто измишљeним садржајима.

Chlortalidonum

 

Chlortalidonum

Klortalidon

Hlortalidon

 

 

Osobine:

• Beo do žućkastobeo, kristalan prašak, bez ukusa, gotovo bez mirisa. Umereno se rastvara u metanolu, teško u koncentrisanom etanolu, a gotovo da se ne rastvara u vodi. Rastvara se u alkalnim hidroksidnim rastvorima.

 

Identifikacija:

• Kad se 50mg rastvori u 3ml koncetrisane sulfatne kiseline (r), rastvor se oboji u žuto. 0,2g se topi sa smešom od 0,5g bezvodnog natrijum-karbonata (r) I 0,5g kalijum-nitrata (r). Kada se ohladi, ostatak se rastvori u 10ml razređene nitatne kiseline (r.o), filtrira I filtrate upotrebi za ispitivanja sledece dve tacke.
• Daje reakciju hlorida-2.
• Daje reakciju sulfata.

 

Konstante:

• Topljenje/temperature topljenja: 215 - 222 stepena Celzjusa (rasp.)
• Specifičan koeficijent ekstinkcije na 275nm: oko 60; na 284nm: oko 45

[Rastvarač: koncentrisani etanol (r), k = 10].

 

Ispitivanje stepena čistoće:

1g se rastvori u smeši od 5ml natrijum-hidroksida (r.o= I 5ml vode te se odmah upotrebljava za ispitavanja naredne dve tačke

• Bistrina I: stepen čistoće A
• Boja: stepen čistoće B; 0,4ml Co(p.o.), 1,5ml Fe(p.o.).
• Kiseline: 1g se opreznim zagrevanjem u 25ml dioksana (r), ohladi, doda 25ml vode i 5 kapi metilcrvenila (i), te se tretira sa 0,1mol/l NaOH. Istovremeno se radi slepi eksperiment.

0,4g mućka se 5 minuta sa 10ml vode, filtrira i filtrate upotrebi za ispitivanje sledece dve tačke

• Hloridi: 2,5ml i 2,5ml vode, stepen čistoće
• Sulfati: stepen čistoće
• Teški metali: ostatak nakon ispitivanja poslednje tačke pomeša se sa 2ml dimljene hloridne kiseline (r) i 2ml vode te ispari na vodenoj pari do sišenja. Ostatku se doda kap dimljene hloridne kiseline (r), 5ml vriće vode i greje se 2 minuta na vodenoj pari, zatim ohladi, neutralizuje amonijum-hidroksidom (r.o.) i filtrira. Filtrat, stupanj čistoće
• Gibitak sušenjem: najviše 0,5%
• Ostatak nakon žarenja: najviše 0,1% (ostatak se upotrebi za ispitivanje kod teških metala)

 

Doze: srednje pojedinačna doza 0,1g; najveća pojedinačna i dnevna doza 0,4g.

Delovanje i upotreba: saluretik.

Čuvanje: u dobro zatvorenoj posudi.

Skraćenica: Chlortalidon

 

Petar Jovanović 1/5